Hladan Baltik i domaće pivo

To su me moje živahne i dobronamerne koleginice iz Sofije ispraćale – a kako nego dobronamerno i samo malo zabrinuto – u pohod koji sam sebi zacrtao za to prepodne: okupati se, početkom maja, u Baltičkom moru, bez trajnijih posledica po zdravlje.

Google Earth me nije prevario: od hotela do plaže je trebalo ne više od pet minuta lagane šetnje kroz park u kome krošnje drveća puštaju tek prve pupoljke. Hej, goluždrave grane tek u pupoljcima! A u Beogradu već počele prve vrućine. To vam je jedno od malih-velikih iznenađenja koje priroda ume da priredi. Brzina svih današnjih komunikacija, suludi ritam koji omogućava da doručkujete na Baltiku, ručate u Kopenhagenu, a večerate pivo na Zemunskom keju, veoma često čini da zaboravimo da priroda sledi neki svoj ritam. Ritam u kome bi samo budala, na toj geografskoj širini, odlučila da se na proleće okupa u mutnom, hladnom i neslanom moru.

Dakle, kratka šetnja kroz šumarak, veštačka peščana dina i put od dasaka kroz retko zimzeleno drveće, i pred vama zapuca prizor zbog koga je vredelo trpeti podsmešljive poglede ljudi uvijenih u šalove dok vi paradirate u papučama uvijeni u hotelski peškir. Kristalno plavo nisko nebo, potpuno mutno more, široka peščana plaža i vetar za koji je beogradska košava tek lagani povetarac. E, okupaću se sad kad sam krenuo! Pošto je ta misija uspešno obavljena, pre početka konferencije ostaje još malo vremena da se upozna grad i možda shvati zašto je naš domaćin ovo mesto na severozapadu zemlje nazvao „letnjom prestonicom Litvanije“.

Volim da sporo i sa uživanjem otkrivam gradske prizore centralne i istočne Evrope. Glavni razlog je što vam se u tom delu sveta prošlost i sadašnjost ukazuju tako zanimljivo isprepletane, u zbunjujućim i nekad grubim kontrastima. Drečavo ofarbani prizemni deo zgrade, u njemu sveže otvorena poslovnica strane banke, a na spratu iznad sovjetski siva fasada sa nevešto izolovanim prozorima. Sve je prilično jasno: siva zona označava period pre 90-ih, prizemlje jarkih boja je tranzicija, a sklepana izolacija svedoči da ova prethodna još traje.

Na licima ljudi se iščitava oprezno zadovoljstvo zbog početka sezone odmora, a prvi prodavci nakita, posuđa, hrane i kozmetike iz domaće radinosti već raspoređuju svoje belom tendom pokrivene tezge. Gradić od desetak hiljada stanovnika sprema se da postane prestonica zemlje od tri miliona duša. Moje Bugarke se spremaju da obave temeljan šoping. „Hajde sa nama“. Idem. Video sam bakicu u narodnoj nošnji koja prodaje domaće pivo i kvas. Oduševiće se ekipa sa Zemunskog keja.