Isak Njutn: Najveći strah neosporivog genija bio je da će biti ismejan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Njutn je bio suvi genije!!!

2. Posle 400 godina borbe korak-po-korak za znanje i autonomiju struka, koja nije moguća bez slobodne rasprave i slobode misli – i koja se odvijala kroz gradnju institucija koje će biti plod razuma i kompromisa u cilju opšteg dobra i opstanka društva, a ne institucija koje bi bile vođene hirom autoriteta, psihologijom, podobnošću, ličnim interesima – na gradskom univerzitetu u Kembridžu, u Triniti koledž, 1661. godine se kao student pojavljuje preosetljivi i introvertni Isak Njutn. Držeći se empirijsko-racionalnih normi vođenja institucija, profesori Triniti koledža napravili su prvi racionalni izbor kada su odlučili da talentovanom Isaku – iako nije bio aristokratskog porekla, niti je tokom studija briljirao, niti je imao objavljenih radova – ipak daju šansu 1667. da ostane kao asistent na Triniti koledžu. Ubrzo zatim usledile su i druge takve odluke. Godine 1669. postavljen je za profesora Lukasovske katedre matematike iako nije bio svešteno lice, a pride se bavio i oživljavanjem Arijevih religijskih teza, kreirajući novih 12 simbola vere, i izvodio nebrojene alhemijske eksperimente. Profesor Barov (zbog koga je fondacija osnovala novu katedru, da bi baš on na njoj upoznao Engleze s novostima pariske kartezijanske geometrije) ne samo što je, zbog intelektualnog poštenja, predao katedru anonimnom asitentu, već se, kao lični prijatelj kralja Čarsa II, zalagao da institucija Krune donese novi zakon da „profesori matematike na Triniti koledžu ne moraju biti sveštena lica“. I Kruna je donela traženi zakon. Njutnova ulaznica u Kraljevsko društvo 1672. godine bio je vrhunski svojeručno izrađen teleskop velikog dometa. Iste godine on je Društvu predao svoj rad „Teorija svetlosti i boja“, ali, kada mu je hipoteze osporio Huk, nervozni Isak je tražio način da odmah i izađe iz Kraljevskog društva. Ne želeći da ih zvezda u usponu napusti, institucija i njen mudri sekretar Oldenburg su napravili kompromis: Njutn će ostati u Kraljevskom društvu pod uslovom da se javno demonstriraju njegovi eksperimenti o teoriji boja. Javna demonstracija je izvedena 1676, tako da je iz tog kompromisa rođena nova paradigma ljudskog znanja – novi standardi – nova savremena nauka, sa obavezom naučnika da se bave eksperimentalnim proverama i opovrgavanjima. Naime, ukoliko niz eksperimenta podrži iznesenu hipotezu, onda se iz empirijskih podataka matematičkim i logičkim izvođenjem mogu formirati fizički zakoni kojima se posmatrani fenomen može objasniti, a tokovi fenomena predviđati.