Kako ishrana zasnovana na postu menja mozak i utiče na kontrolu telesne težine

Istraživači iz Kine proučavali su 25 dobrovoljaca koji su bili klasifikovani kao gojazni – u periodu od 62 dana, tokom kojih su učestvovali u programu povremenog ograničavanja energije (IER) – režimu koji uključuje pažljivu kontrolu unosa kalorija i relativni post nekim danima, prenosi rts.rs.

Učesnici studije nisu samo izgubili na težini – prosečno 7,6 kilograma, ili 7,8 odsto svoje telesne težine – već su postojali i dokazi o promenama u aktivnosti regiona mozga povezanih sa gojaznošću i u sastavu crevnih bakterija.

„U ovom istraživanju smo pokazali da ishrana zasnovana na indukovanim endogenim eritematoznim reakcijama menja osu ljudskog mozga, creva i mikrobioma. Posmatrane promene u crevnom mikrobiomu i u aktivnosti u regionima mozga povezanim sa zavisnošću tokom i nakon gubitka težine su veoma dinamične i povezane tokom vremena“, rekao je istraživač Ćijang Zeng iz Drugog medicinskog centra i Nacionalnog kliničkog istraživačkog centra za gerijatrijske bolesti u Kini.

Nije jasno šta uzrokuje ove promene, niti da li creva utiču na mozak ili obrnuto. Međutim, poznato je da su creva i mozak usko povezani, tako da bi lečenje određenih regiona mozga moglo biti način za kontrolu unosa hrane.

Promene u aktivnosti mozga, primećene putem skeniranja funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI), nalazile su se u regionima za koje se zna da su važni u regulaciji apetita i zavisnosti – uključujući donji frontalni orbitalni girus.

Takođe, promene crevnog mikrobioma, analizirane putem uzoraka stolice i merenja krvi, bile su povezane sa određenim regionima mozga.

Na primer, bakterije coprococcus comes i eubacterium hallii bile su negativno povezane sa aktivnošću u levom donjem frontalnom orbitalnom girusu, području koje je uključeno u izvršnu funkciju, uključujući i našu snagu volje kada je u pitanju unos hrane.

„Smatra se da crevni mikrobiom komunicira sa mozgom na složen, dvosmeran način“, rekao je medicinski naučnik Sjaoning Vang iz Državnog kliničkog centra za gerijatriju u Kini.

„Mikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji dospevaju do mozga kroz nerve i cirkulaciju krvi. Zauzvrat, mozak kontroliše ponašanje u ishrani, dok hranljive materije iz naše ishrane menjaju sastav crevnog mikrobioma“, dodao je.

Procenjuje se da više od milijardu ljudi širom sveta pati od gojaznosti, što dovodi do povećanog rizika od mnoštva različitih zdravstvenih problema, od raka do srčanih oboljenja.

Saznavanje više o tome kako su naš mozak i creva međusobno zavisni moglo bi napraviti ogromnu razliku u efikasnoj prevenciji i smanjenju gojaznosti.

„Sledeće pitanje na koje treba odgovoriti je precizan mehanizam kojim crevni mikrobiom i mozak komuniciraju kod gojaznih ljudi, uključujući i tokom gubitka težine“, rekao je biomedicinski naučnik Liming Vang iz Kineske akademije nauka.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Frontiers in Cellular and Infection Microbiology.