Ishrana protiv starenja: Hranom zaštitite kožu, telo i mozak, ovo je 6 naučno dokazanih koraka

Ishrana i starenje su povezani.

U laboratorijama Kornel univerziteta 1935. godine otkriveno je nešto što je moglo da promeni svet.

Zasluge idu profesoru Klajvu Mekeju, američkom nutricionisti, i grupi pacova. Tačnije, više grupa pacova – neke je hranio bez ograničenja, dok su druge dobijale znatno smanjene porcije.

Nakon 30 meseci, svi pacovi koji su jeli koliko su hteli su uginuli. Ali gotovo polovina onih na restriktivnoj ishrani i dalje je bila živa. Na kraju eksperimenta, Mekejevi rezultati pokazali su da pažljivo kontrolisana dijeta gotovo udvostručava prosečan životni vek pacova.

Možda mislite da su ti „na dijeti“ jedva vukli noge – ali ne. Bili su i zdraviji. Izbegli su rak, imali manje problema s plućima i bubrezima i čak su imali sjajnije krzno.

U suštini, Mekejeva istraživanja su pokazala da bi ishrana mogla da utiče na sam proces starenja – da ono što jedemo može biološki da uspori starenje.

Dugo se, međutim, ništa nije dešavalo s tim saznanjem – možda zato što je prosečan životni vek tada bio oko 60 godina, pa su se retki brinuli o kvalitetnom starenju, jer je malo ko uopšte stario.

Danas, ovo naučno polje doživljava preporod. Slični rezultati postignuti su i kod drugih životinja – od glista i muva do pastrmki i pasa. Kod miševa na restriktivnoj ishrani primećeno je da im se usporava epigenetski sat i skraćuju se telomere – zaštitne kapice na krajevima DNK koje se troše kako starimo.

Isto bi moglo da važi i za ljude. Neki naučnici procenjuju da prelazak s tipične zapadnjačke dijete na „optimalnu“ ishranu može produžiti život za nekoliko godina, pa čak i deceniju, piše Science Focus.

Drugim rečima – postoji sve više dokaza da ono što jedemo ima uticaj na starenje. A evo i šta tačno možete da promenite u ishrani:

1. Prava hemija

Još 1677. godine, holandski biolog Antonie van Leeuwenhoek primetio je mikroskopske kristale u sušećoj spermi – kasnije nazvane spermidin. Danas znamo da ova supstanca pokreće proces autofagije – ćelijskog „čišćenja“ oštećenih delova, što ima efekat podmlađivanja.

Srećom, spermidin ne nalazimo samo u spermi – bogati su njime soja, pečurke i čedar sir. Miševi koji dobijaju spermidin žive duže, a kod ljudi se pokazalo da oni koji ga najviše unose žive i do pet godina duže.

Slična jedinjenja su kurkumin iz kurkume (protivupalni efekat), kvercetin (u zove, crvenom kupusu, tamnoj čokoladi) i fisetin (u jagodama). Ove supstance pomažu u uklanjanju starih ćelija – makar kod miševa.

Važno: ne postoji „superhrana“. Ne treba se prejedati određenom namirnicom nadajući se čudu. Ali, ne škodi dodati još koju pečurku ili list crvenog kupusa tanjiru.

2. Više biljaka

Dva velika istraživanja pokazala su da najviše koristi po zdravlje ima povećan unos biljnih namirnica – celih žitarica, mahunarki (pasulj, sočivo, leblebija) i orašastih plodova.

S druge strane, konzumacija crvenog i prerađenog mesa i zaslađenih pića smanjuje životni vek. Prelazak na optimalne količine (što znači: nula) mogao bi da vam produži život za oko tri godine.

Ipak, uzmite sve sa zrnom soli – naravno, ne bukvalno, jer previše soli skraćuje život.

Ova istraživanja su opservaciona, što znači da mere navike, ali ne mogu da isključe druge faktore – na primer, da li vegetarijanci žive duže jer jedu biljke ili zato što su generalno zdravije osobe.

3. Obratite pažnju na proteine

Kod životinja, smanjen unos proteina često znači duži život. Kod ljudi je složenije. Jedna studija iz 2014. pokazala je da 50-godišnjaci koji jedu manje od 45 g proteina dnevno mogu da žive do 82 godine, dok oni koji jedu 90 g – u proseku do 78.

Mogući krivac je hormon rasta IGF-1, koji ubrzava starenje i povećava rizik od raka.

Međutim, posle 65. godine situacija se menja – više proteina tada znači duži život jer pomaže očuvanju mišićne mase.

Takođe, efekti nestaju kad se uporede biljni i životinjski proteini – što sugeriše da nije protein krivac, već druge komponente mesa.

Zato se savetuje: zamenite meso za biljke – orašaste plodove, semenke, soju, mahunarke.

4. Smanjite visceralne masti

Visceralna mast, ona između organa, luči molekule koji podstiču hroničnu upalu – stanje koje ubrzava starenje i vodi ka srčanim bolestima, dijabetesu i raku.

Svaka dodatna 5 BMI jedinica može da vam skine nekoliko godina života. Iako je BMI nesavršen, poruka je jasna: održavajte zdravu težinu.

Nije važna vrsta dijete – već da unosite manje kalorija. Nađite režim koji vama odgovara.

5. Pazite s postom

Mnogi hvale post kao eliksir mladosti, ali dokazi su oskudni.

Kod majmuna, bliskih ljudima, smanjeni unos kalorija nije značajno produžio život, već samo poboljšao zdravlje.

Kod ljudi, studije su bile kratke – nekoliko godina. Pokazale su bolju krvnu sliku, ali i nuspojave: anemija, gubitak libida, razdražljivost, hladnoća.

A glad nikada ne prolazi. Naučnici se šale: restriktivna dijeta možda neće produžiti život, ali će učiniti da vam izgleda kao da traje večno.

Povremeni post (kao 5:2 dijeta ili preskakanje doručka) može pomoći pri mršavljenju, ali često dovodi do gubitka mišićne mase – što je problem u starosti.

6. Zaboravite na pilule – za sada

Trenutno ne postoji nijedna čudotvorna tableta protiv starenja dokazana na ljudima. Ali u razvoju su neke obećavajuće opcije.

Rapamicin, lek za transplantacije, produžava život miševima za 10%. Pokreće autofagiju.

Semaglutid (Ozempic, Wegovy), lek za mršavljenje, smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali nije jasno da li direktno usporava starenje.

Iako se čini da nas očekuju uzbudljive terapije u budućnosti, najbolje što trenutno možemo da učinimo jeste da pametnije jedemo – kako bismo doživeli trenutak kad te terapije zaista postanu dostupne.