Dijeta, foto: Sebastian Duda / Alamy / Profimedia

Mršavljenje, odnosno skidanje viška kilograma, proces je koji zahteva vreme, doslednost, strpljenje i pravu posvećenost.

Čak i kada se postigne željena telesna težina, uz dijete, taj rezultat mora da se održava – uz izbalansiranu ishranu i redovnu fizičku aktivnost – kako bi se sprečilo da se kilogrami brzo vrate (poznati jo-jo efekat).

Ipak, iako su ovo činjenice koje podržava i nauka, mnogi i dalje tragaju za instant rešenjem – žele da smršaju što brže, bez obzira na posledice.

Internet je preplavljen dijetama koje obećavaju upravo to: brzo, lako i efikasno mršavljenje. Reč je o tzv. hir dijetama koje deluju kao čudesna prečica do idealne linije.

Nažalost, ono što obećavaju često je previše dobro da bi bilo istinito – a šteta koju mogu izazvati daleko prevazilazi njihovu kratkotrajnu efikasnost, piše Stetokop.

Zašto su brze dijete i dalje toliko popularne?

Rastući problem gojaznosti širom sveta stvorio je plodno tlo za brze dijete koje obećavaju brzo rešenje. Od 1975. do 2016. godine broj gojaznih osoba se utrostručio, a zabrinjavajuće je i to što broj gojazne dece neprestano raste.

U takvom kontekstu, nije čudo što su hit dijete doživele neverovatnu popularnost – naročito na društvenim mrežama, gde ih pojedinci predstavljaju kao čarobni lek za višak kilograma i usputni put ka „zdravijem ja“.

Te dijete obećavaju da ćete izgubiti nekoliko kilograma za svega par dana, rešiti se sala na stomaku „preko noći“ i sve to bez velikih odricanja. Međutim, čak i ako se kilogrami zaista tope velikom brzinom, plaća se visoka cena – u vidu zdravstvenih problema i poremećaja metabolizma.

Zašto ih onda toliko ljudi i dalje slepo prati?

Zato što se predstavljaju kao rešenja za višak kilograma i bolji zdravstveni status – iako su najčešće bez naučne osnove. Štaviše, mnoge ovakve dijete se pozivaju na „lažnu nauku“, koristeći termine koji zvuče stručno, ali ne znače mnogo.

Zlatno pravilo je: ako neka dijeta deluje kao bajka, najverovatnije je u pitanju – hit dijeta.

Šta zapravo jesu hir dijete?

To su planovi ishrane koji se reklamiraju kao najbrži ili najefikasniji put do idealne težine i boljeg zdravlja. Često zvuče kao revolucija u ishrani, ali im fali najvažnije – naučno utemeljenje.

Neke se zasnivaju na potpunom izbacivanju ugljenih hidrata, druge na drastičnom smanjenju masti ili povećanom unosu proteina. Neke su detoks dijete koje preporučuju konzumaciju samo soka od celera ili grejpfruta, dok druge imaju rigorozna pravila o tome šta i kada sme da se jede.

Uobičajeni primeri hir dijeta uključuju:

Kupus dijetu

Banana dijetu

Grejpfrut dijetu

Dijetu sa limunom ili celerovim sokom

Vojnu i medicinsku dijetu

Ishranu sirovom hranom

Makrobiotičku ishranu

Dijetu po krvnim grupama

Veganski režim (kada se ne sprovodi uz stručno vođenje)

Često se u ovu grupu ubrajaju i popularne dijete kao što su keto, Atkinsova i Paleo dijeta – naročito kada se sprovode bez nadzora i bez razumevanja njihovih potencijalnih rizika.

Ključni problem je što većinu ovih dijeta osmišljavaju ljudi bez stručnog znanja, a njihove preporuke nisu ni potvrđene ozbiljnim istraživanjima.

Kako da prepoznate hir dijetu?

Postoji nekoliko znakova koji ukazuju da je neka dijeta verovatno brza i potencijalno opasna:

Obećava brzo mršavljenje (npr. 5 kg za nedelju dana)

Pojednostavljuje kompleksne naučne studije u površne savete

Nema dugoročnu održivost

Fokusira se samo na jednu vrstu hrane, ili eliminiše čitave grupe namirnica

Nutritivna vrednost je upitna ili niska

Ne uzima u obzir individualne zdravstvene potrebe

Osnovana je na samo jednoj studiji (ili ni na jednoj)

Snažno promoviše kalorijsku restrikciju

Zašto ove dijete ne daju rezultate – i zašto mogu biti opasne?

Istina je da hir dijete mogu dovesti do gubitka kilograma, ali najčešće se gubi voda i mišićna masa, a ne masnoće. Zbog toga se metabolizam usporava, dolazi do hormonalnog disbalansa, i telo ulazi u „režim preživljavanja“ – što rezultira umorom, iscrpljenošću i stalnim osećajem gladi.

Dugoročno, osoba počinje da unosi više hrane nego pre dijete, često se prejeda, a izgubljeni kilogrami se vraćaju – često sa „kamatom“. To je jo-jo efekat, najopasniji aspekt ovakvih dijeta.

A posledice su ozbiljne.
Prejedanje i loš odnos prema hrani

Strogo uskraćivanje hrane često vodi ka poremećajima u ishrani, stalnoj žudnji za „zabranjenim“ namirnicama i osećaju krivice nakon prejedanja. To pokreće začarani krug dijeta i prejedanja koji je štetan po telo i psihu.
Nedostatak hranljivih materija

Eliminacijom čitavih grupa namirnica (npr. voće, mlečni proizvodi, žitarice), rizikujete ozbiljne nutritivne deficite. Primera radi, vegani bez suplementacije mogu razviti manjak vitamina B12. S druge strane, preterani unos „dozvoljenih“ namirnica (npr. celer, kupus) takođe može imati kontraefekat.

Stvaranje straha od hrane

Hir dijete često demonizuju određene sastojke – posebno ugljene hidrate. Iako previše rafinisanih UH može biti štetno, potpuno izbacivanje zdravih, nerafinisanih UH (poput celih žitarica ili voća) nije rešenje.
Poremećaji u ishrani

Dugotrajno praktikovanje restriktivnih dijeta može izazvati ozbiljne poremećaje poput ortoreksije, anoreksije i bulimije. Opsesija „zdravom“ ishranom može postati ozbiljan psihološki problem.