Izvori sa liste lekarske komisije

Od centra grada udaljena je tri kilometra. Pre više od tri decenije, pročula se po Specijalnoj bolnici za lečenje distrofije mišića – ponosu domaćeg zdravstva jer je bila „jedinstvena zdravstvena ustanova u zemlji (velikoj Jugoslaviji – p.a.)“. Taj epitet nosi i sada.

Od vremena kad je izgrađena Specijalna bolnica, do sada, Novopazarska Banja se nije mnogo promenila. Nije odmakla od mesta označenog kao termalno izvorište. Stručnjaci kažu da toplih mineralnih izvora ima na svakom mestu gde se iskopa pola metra ispod zemlje i da temperatura na površini iznosi 52 stepena. U banjskom centru su, jedna preko puta druge, „nova“ i „stara“ banja.

Prva je Specijalna bolnica u kojoj se leče oboleli od mišićne distrofija, zatim, kožne bolesti, reumatizam, išijas, ženske bolesti, oporavljaju se povređeni u saobraćajnim nesrećama… „Stara“ banja je ugostiteljski objekat sa termalnim kupatilom. Zdanje je podignuto na temeljima rimskih termi, koje su tu postojale još u 4. veku naše ere. U toj zgradi se nalazi i staro tursko kupatilo podignuto u 15. veku i još uvek se upotrebljava. U „novu“ banju se dolazi uz lekarske upute, a u „staru“ o svom trošku po preporuci, ali i navici. Voda ista na oba mesta. U prvoj postoje vremenska ograničenja, u drugoj se banja do mile volje – na svaka dva sata smenjuju se muškarci i žene. Termalna voda u „staroj“ banji je i za lečenje i za održavanje higijene. Tri obroka i kupanje ko koliko hoće dobija se za tek nešto više od 12 evra, a za dvosatno kupanje plaća se 100 dinara. Odlazak na banjanje je, uvek, ritual. Mini-market, novosagrađeni motel i improvizovano fudbalsko igralište su dodatni „sadržaji“ koje nudi Novopazarska Banja. Sve se to nalazi se između šumskog ambijenta i neplanski podignutog stambenog naselja.

Do centra Novopazarske Banje, sa magistralnog puta, stiže se od krpljenja izrešetanim putem dugim 800 metara. Jedva da dva automobila mogu da se mimoiđu. Kad se „sreću“ autobus i kamion, neko mora u rikverc, pa dokle stigne. Put je oivičen sa jedne strane šumom i novopodignutim stambeno-poslovnim objektima, a sa druge, često prljavom banjskom rečicom. Od ravnice na obali rečice, pa do vrha brda nanizani stambeni objekti po ukusu i dubini džepa njihovih vlasnika.

Razglednica „Puno pozdrava iz Novopazarske Banje“ ne postoji, nikada nije ni postojala. Tek kada je „stara“ banja, posle privatizacije ovdašnjeg Ugostiteljskog preduzeća Lipa, dobila većinskog vlasnika, neko se setio da treba da je mapira zbog rimskih termi i starog turskog kupatila.