Kako zeleni aktivistički investitori menjaju naftne kompanije iznutra? 1Foto: Pixabay/Redhawk Investment Group

Početkom dvehiljaditih holandski inženjer Mark van Baal je putovao Evropom i prodavao hladnjake za brodske kontejnere. Iako vrlo uspešan u ovom poslu osećao je izvesno unutrašnje nezadovoljstvo i osećaj da ne doprinosi dovoljno na polju društvene odgovornosti.

Iz tog razloga odlučuje da u potpunosti promeni svoje karijerno usmerenje i postane novinar, a nakon što je odgledao dokumentarni film Ala Gora, „Neprijatna istina“, Mark počinje sve više da piše upravo o globalnom zagrevanju.

Osvrćući se na ovaj period, konstatuje: „Postao sam sve više ubeđen da industrija fosilnih goriva treba da se menja. Obnovljivi izvori nose veliku priliku za ove kompanije i prelazak na održivu energiju je jedina šansa za njih da prežive.”

Međutim, posle određenog vremena Mark shvata da pisanje o ekološkim problemima ne rezultira nužno u samoj promeni.

Velike naftne kompanije se, nažalost, oglušuju o novinarske tekstove. Mark tada shvata da je jedini način da se promeni neka ovakva kompanija taj da se utiče na akcionare i da promena krene iznutra.

Tako, kreće sa idejom da okupi akcionare sa najmanje 5 miliona evra vrednosti akcija, kako bi ispunio minimum uslova da se neki predlog stavi na glasanje na skupštini akcionara.

Markov trud se isplaćuje i 2015. uspeva da ujedini nekoliko investitora, i zajedno sa njima radi na omogućavanju da se šira javnost uključi u aktivnosti organizacije kroz kupovinu akcija po simboličnim cenama.

Malo ko je verovao u uspeh ovako „lude“ ideje u to vreme, da će neko na ovaj način uspeti da utiče na kompanije kao što su Shell ili Chevron.

Ovo nije pokolebalo Marka koji je nastavio da okuplja sve veći broj zainteresovanih investitora. Tako je nastala organizacija simboličnog naziva – Follow This.

Cilj ove organizacije bio je da industrija fosilnih goriva smanji svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte i uskladi poslovanje sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Loš(i) dan(i) za naftne kompanije

Cilj organizacije Follow This je artikulisan kroz tzv. klimatsku rezoluciju. Klimatska rezolucija predstavlja zahtev naftnim kompanijama da definišu poslovne ciljeve usklađene sa Pariskim sporazumom, odnosno da smanje emisije štetnih gasova i to ne samo iz procesa proizvodnje, već i kroz smanjenje emisija koje potrošači njihovih proizvoda prave.

Prvu klimatsku rezoluciju Markova organizacija uspeva da stavi na dnevni red na skupštini akcionara kompanije Shell u 2016. godini.

Narednih godina uspevaju da svoje zahteve stave pred odbor direktora još tri kompanije – BP (British Petroleum), Equinor i Total.

U prve tri godine delovanja veoma malo akcionara je glasalo za njihove predloge.

Međutim, iz godine u godinu njhova podrška raste da bi 2020. i 2021. godine došlo do značajnih pomaka.

U 2021. godini, u Shell-u i Equinor-u uspevaju da dobiju podršku oko trećine akcionara, dok je u BP-u petina investitora glasala za njihovu klimatsku rezoluciju.

Prava revolucija u svetu naftnih kompanija tek je na pomolu.

Ono što je usledilo u maju ove godine može se smatrati presedanom u industriji fosilnih goriva.

Naime, početkom maja odbori u dve manje naftne kompanije podržali su klimatsku rezoluciju koju su predložili akcionari organizacije Follow This.

Međutim, u javnosti je najviše odjeknula vest da je 61 odsto akcionara Chevron-a glasalo za definisanje cilja za borbu sa klimatskim promenama.

Ova vest je bila atraktivna javnosti iz dva razloga. Prvo, Chevron je drugi najveći globalni emiter štetnih gasova. Drugo, istog dana desile su se ogromne promene u još jednoj velikoj naftnoj kompaniji.

Naime, isti dan kada je veliki deo akcionara glasao za klimatsku rezoluciju u Chevron-u, fond pod nazivom Engine no. 1 uspeo je da ubedi akcionare ExxonMobil-a da izaberu tri njihova člana u bord kompanije.

Ovaj fond, koji inače ima udeo u vlasništvu od samo 0.02 odsto, uspeo je da ubedi čak i najmoćniji globalni investicioni fond i drugog najvećeg akcionara Exxon-a (BlackRock) da podrži njihove kandidate.

Engine no. 1 je još od decembra prošle godine sprovodio kampanju sa ciljem da ExxonMobil smanji svoj negativni uticaj na klimatske promene i ujedno obezbedi održivi biznis model za budućnost.

Njihova tri kandidata će sada činiti četvrtinu borda direktora i moće da utiču na strateške odluke kompanije.

Sve u svemu, 26. maj ove godine ostaće dugo zapamćen kao, kako je to čuveni Bill McKibben nazvao, „dan najveće kataklizme do sada za tradicionalnu industriju fosilnih goriva…“.

Ko su aktivistički investitori?

Promene koje su se desile u Chevron-u i ExxonMobil-u svrstavaju se u dela tzv. aktivističkih investitora. Ko su oni, kako deluju i koji su im dometi?

Aktivistički akcionar ili investitor (eng. Shareholder activists ili Activist investor) može biti pojedinac ili fond koji, u skladu sa svojim pravima u upravljanju nekom kompanijom, teži da unese određenu promenu u poslovanju ili da ispuni neke specifične ciljeve.

Ciljevi mogu biti različiti, od promene načina upravljanja kompanijom, preko promene biznis modela, do drugih ekonomskih ciljeva.

Takođe, kao što smo videli, uticaj aktivističkih investitora može da obuhvati i promenu u domenu ekološkog uticaja neke kompanije.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.