Svake godine preko 500 miliona ljudi se zarazi bolestima koje prenose vektori (komarci, krpelji i drugi organizmi koji mogu da prenesu bolesti sa zaraženog na zdravog domaćina čijom se krvlju hrane) od kojih se više od 700.000 slučajeva završi smrću.
Globalni savet za energiju vetra objavio je 5. avgusta novi izveštaj u kom se tvrdi da je u 2019. godini oboren rekord u snazi novoinstaliranih ofšor postrojenja za proizvodnju energije iz vetra. Tačnije, izgrađeno je 6,1 GW novih kapaciteta, a slična situacija očekuje se i u ovoj godini.
Kada su se prošle godine u septembru svetski lideri okupili u Njujorku na Samitu za klimatsku akciju, u organizaciji Ujedinjenih nacija, rešenja zasnovana na prirodi prepoznata su kao jedan od devet ključnih koraka koji bi vodili ka ispunjavanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom i dostizanju nultih neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zamislite da se čitavim svetom proširio novi soj virusa, dosad neidentifikovan u ljudskoj populaciji.
Godine 1819. u američkom selu Gošen, u državi Konektikat, u porodici čoveka interesantnog imena Isak Njutn, rodila se ćerka Junis.
Smanjenje emisija koje potiču od javnog gradskog prevoza izazov je sa kojim se suočavaju najveći svetski gradovi.
Kada biste imali na raspolaganju određenu površinu obradivog zemljišta, šta biste uradili sa njom?
Jedna od najvećih i najmnogoljudnijih zemalja na svetu istovremeno je i jedna od onih kojima preti najveća opasnost od klimatskih promena.
Nemački savezni parlament Bundestag i savezno veće Bundesrat u petak su usvojili novi zakon koji podrazumeva zatvaranje svih termoelektrana na ugalj u ovoj zemlji do 2038. godine, a sve u cilju postizanja klimatskih ciljeva i ugljenično neutralne privrede do 2050.
U nedavno objavljenom specijalnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), o inovacijama u području čiste energije, navodi se da je dostizanje globalnog cilja neto nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. nemoguće bez velikog ubrzanja razvoja čistih tehnologija.
Novo istraživanje koje je 29. juna objavljeno u časopisu Nature Climate Change pokazalo je da se Južni pol u poslednjih 30 godina zagreva tri puta brže od svetskog proseka.
Na području Balkana leto je počelo u znaku nestabilnih i svežijih vremenskih uslova. U Beogradu još uvek nije zabeležena temperatura viša od 30,0℃ ove sezone (tropski dan).
Kada je 2004. godine jedan od klimatologa koji su najviše doprineli širenju svesti o klimatskim promenama, Džejms Hansen iz Nasinog Godar instituta za svemirske nauke, objavio rad u kome tvrdi da crni ugljenik (black carbon) na površini ledenih kapa apsorbuje Sunčevu toplotu što ubrzava njihovo topljenje, u istom tekstu podsetio je na značaj Tihomira Novakova, fizičara poreklom iz Srbije, za razvoj čitave ove oblasti nazvavši ga „kumom crnog ulgjenika”.
Danski parlament postigao je prošle nedelje istorijski klimatski dogovor koji zakonom obavezuje ovu zemlju da u narednih 10 godina smanji emisije ugljen-dioksida za 70 odsto, u donosu na nivoe iz 1990.
Klimatska prošlost naše planete, tokom koje su uslovi na Zemlji bili bitno drugačiji nego danas, često služi skepticima kao argument da je trenutna promena klime u potpunosti prirodna i da je uticaj čoveka na klimatski sistem vrlo ograničen.
