U kom trenutku bi Severni ledeni okean mogao da ostane bez leda?
Sredinom marta planetu je obišla vest o moržu koji primećen blizu obale Irske, hiljadama kilometara daleko od svog prirodnog staništa.
Uzgajanje soje – jedan od vodećih uzročnika deforestacije
Šume pokrivaju 31 odsto površine Zemlje i predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na kopnu. U šumama živi više od polovine svetskih vrsta divljih životinja i više od milijardu ljudi u njima nalazi sredstva za život – hranu i sklonište.
Zašto je Energetska zajednica ponovo pokrenula postupak protiv Srbije?
Tokom marta meseca Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je preliminarne postupke protiv ugovornih strana koje nisu poštovale primenu svojih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).
Srbija četvrta na svetu po udelu uglja u proizvodnji struje
Udeo uglja u proizvodnji struje u Srbiji iznosi 69,99% čime se naša zemlja nalazi u samom vrhu država koje proizvodnju svoje električne energije još uvek baziraju na energentu koji najviše doprinosi klimatskim promenama.
U Srbiji sve manje snežnog pokrivača
Poslednjih godina zime u Srbiji su bile za oko dva stepena Celzijusa toplije u odnosu na sredinu dvadesetog veka, a to se oslikalo i u broju dana sa snežnim pokrivačem.
Da li ekološki incidenti postaju svakodnevica u Srbiji?
„Izbio požar u bivšoj fabrici stakla u Pančevu“, bila je prethodnih dana česta rečenica u vestima mnogih medija o incidentu koji se desio u ponedeljak veče.
Ko ima veći uticaj na klimu – vulkan ili čovek?
Velike vulkanske erupcije se dešavaju relativno retko, dok se sa druge strane naše termoelektrane, fabrike, automobili, avioni i brodovi ponašaju kao mini vulkani koji, konstantno, 365 dana u godini emituju CO2.
Važnost Golfske struje i posledice njenog usporavanja
Na klimu severozapadne Evrope utiče topljenje leda na Arktiku i Grenlandu koje usporava Atlantsku meridionalnu obrtnu cirkulaciju (AMOC) čiji deo je i Golfska struja.
Gutereš traži obustavu gradnje svih novih termoelektrana na ugalj
Brojni globalni lideri okupili su se na virtuelnom samitu Powering Past Coal alijanse prošle nedelje kako bi razgovarali o načinima da svet ubrza tranziciju od uglja ka čistim izvorima energije u susret klimatskom samitu Ujedinjenih nacija (COP 26) koji će se održati krajem godinu u Glazgovu.
Pet izazova za zaustavljanje klimatskih promena
U svojoj novoj knjizi „Kako izbeći klimatsku katastrofu“, Bil Gejts je identifikovao pet najvažnijih izazova koje čovečanstvo treba da reši kako bi zaustavilo klimatske promene.
Da li se otpad koji odvajamo zaista reciklira?
Poslednjih godina možemo da primetimo da se svest građana u pogledu očuvanja životne sredine sve više povećava.
Stopa smrtnosti izazvana aerozagađenjem mnogo veća nego što se mislilo
Više od osam i po miliona ljudi je 2018. umrlo od zagađenja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, pokazuje nova zajednička studija Harvarda i tri prestižna britanska univerziteta, što je znatno više nego što su ranija istraživanja sugerisala.
Neke šume bi zbog zagrevanja mogle da postanu izvori emisija CO2
Šumski ekosistemi i ostala vegetacija svake godine uspešno uklanjanjaju iz vazduha i skladište oko 30 odsto emisija ugljen-dioksida (CO2) koji proizvode ljudi.
Da li ćemo zbog klimatskih promena uskoro početi da jedemo insekte?
Nedavno je Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila je upotrebu jedne vrste larvi za ljudsku ishranu. Očekuje se da insekti postanu sve važniji deo naše ishrane ubuduće.
Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji
Bez velikih iznenađenja, shodno činjenici da je grejna sezona u toku, medijski naslovi u Srbiji su u prethodnom periodu bili prepuni tema zagađenog vazduha.