Prolećno vreme danas stiže u Beograd 26 dana pre kalendara, pokazala analiza

Analiza pokazuje da se prosečna temperatura na prvi dan proleća u Beogradu povećala sa 8,8 stepeni u periodu od 1961. do 1990. godine na 10,1 stepen u periodu od 2016. do 2025.

„Prema našoj analizi, tokom poslednje decenije prolećno vreme stiže u Beograd već 22. februara, što je čak 26 dana pre kalendarskog početka proleća”, kaže dr Vladimir Đurđević, jedan od vodećih stručnjaka za klimatske promene na našim prostorima i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu tokom predstavljanja analize.

Analiza je imala dva koraka. Kako objašnjavaju autori, prvo je izmerena medijalna srednja dnevna temperatura u Beogradu, 20. marta, u periodu od 1961. do 1990. godine. Ta temperatura iznosi 8,8 °C – to je nekada bila prosečna temperatura na prvi dan proleća u Beogradu. Zatim su autori analize iskoristili ovu temperaturu i tražili: kada je, za svaku godinu od 1961. do danas, ova temperatura bila nadmašena bar pet dana uzastopno.

„Taj peti dan smo proglasili ‘početkom proleća’”, objašnjava Lazar Filipović, autor analize i asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Kako pokazuje analiza, u poslednjoj deceniji (2016-2025), razlika u odnosu na nekadašnju normalu je dramatična: prolećni vremenski uslovi u proseku se javljaju već 22. februara.

„Prema našoj metodologiji, u ranijoj normali (1961-1990) početak proleća je imao mnogo ustaljenije ponašanje”, napominje on i dodaje: „Samo četiri puta je početak bio pre 1. marta u ovom periodu, dok se nakon 1991. godine ovo desilo 16 puta.“

Autori upozoravaju da raniji dolazak proleća ipak sa sobom nosi i niz povišenih rizika, naročito u poljoprivredi gde raniji početak rasta i razvoja biljaka podiže rizik od mraza, koji je prethodnih godina drastično uticao na berbu u voćnjacima širom Srbije.

„Pored toga, ima i drugih posledica kao što je narušavanje godišenjeg hidrološkog ciklusa, širenje raznih štetočina, ranija sezona alergija, raniji rizik od požara na otvorenom”, dodaju autori analize.

Ovo „obesmišljavanje” kalendara dr Vladimir Đurđević vidi kao deo šireg procesa transformacije klime na našim prostorima.

„Možda najzanimljiviji uvid jeste upravo to ‘topljenje zime’. Definitivno idemo ka tome da, umesto četiri godišnja doba vekovima tipična za umerene geografske širine, imamo dve sezone – toplu i hladnu – bez jasnih prelaznih perioda. Jedino nisam siguran kako ćemo ta buduća dva godišnja doba uopšte zvati“, zaključuje dr Đurđević.

Analiza sa Instituta za meteorologiju u Beogradu potvrđuje da raniji dolazak proleća nije samo naš subjektivni utisak, već nova klimatološka realnost našeg glavnog grada.

Osim što proleće stiže ranije, autori primećuju još jedan fenomen: povećana nepredvidivost. Standardno odstupanje datuma početka proleća znatno je, kako kažu, veće u periodu od 1991. do 2020. godine u odnosu na prethodne decenije. To u praksi znači da je dolazak proleća postao manje predvidiv, te da su zastupljeniji ekstremi.

Januarsko proleće u Beogradu desilo se pet puta u poslednjih 65 godina

Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ove godine ipak okasnilo u odnosu na našu novu „normalu”: dočekali smo ga 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara. Kako navode u analizi, u periodu od 1961. do 1990. godine samo pet početaka proleća je bilo ranije od ovogodišnjeg.

Dolazak proleća varira od godine do godine – nekada se desi da prolećno vreme treba da čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru. U poslednjih 65 godina, proleće u Beogradu je pet puta počelo već u januaru. A sva takva proleća desila su se od 1991. godine naovamo, kada su klimatske promene uzele maha.

Januarsko proleće u Beogradu zabeleženo je:

• 12. januara 1991. godine
• 31. januara 2002. godine
• 12. januara 2007. godine
• 21. januara 2014. godine
• 30. januara 2025.

Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom sledećih godina: 1962. – 19. april; 1976. – 3. april; 1985. – 4. april i 1996. – 10. april.