Pokrenuta aplikacija za rano upozoravanje na rizik od peščanih mušica, koje prenose razne zarazne bolesti

U pitanju je aplikacija koja je jednostavna za korišćenje, a koju mogu da koriste lekari, veterinari i njihova udruženja, institucije javnog zdravlja, ali i svi mi koji smo zabrinuti oko pojave ovih nedovoljno poznatih mušica, prenosi Klima 101.

Peščane mušice, odnosno flebotomine ili papataći, su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope – i koji se danas, usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.

Ovi sićušni insekti se hrane krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini važnim za javno zdravlje.

Sistem za rano upozoravanje nastao je na osnovu višegodišnjih istraživanja, koja su podrazumevala razvoj klimatskih modela zasnovanih na istorijskim podacima, i terenskom radu tokom 2023. i 2024. godine, kada je prikupljeno i analizirano nešto više od 94.000 peščanih mušica i zaraznih patogena koje one nose.

Rezultati pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.

Peščane mušice su vektori virusnih i drugih oboljenja

Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.

Kako se peščane mušice hrave krvlju, u riziku od bolesti koje one prenose su ljudi i životinje.

U Evropi su bolesti koje one prenose zonootske, odnosno ne mogu se preneti direktno sa čoveka na čoveka, nego traže životinju kao prenosioca.

Istraživanja pokazuju da su peščane mušice svaštojedi kada je prehrana krvlju u pitanju, međutim glavni i najčešći prenosioci bolesti koje one prenose – lajšmanioze i različitih virusa (tzv. flebovirusa) su psi, pa zatim glodari i divlje životinje.

Život i razvoj peščanih mušica, kao i komaraca, zahteva relativno visoku temperaturu. One su sezonski insekti, aktivne su u periodu od najranije marta do najkasnije novembra, a tokom zime preživljavaju u nekoj fazi svog ranog razvoja u tlu.

Promene klime i otopljavanje koje donose klimatske promene čine da je sve više krajeva koje klimatski pogoduju razvoju peščanih mušica, pa ih ili već nalazimo u krajevima u kojima nisu postojale do sada, kao na primer u Austriji ili Nemačkoj, ili im se broj i vrste menjaju, povećavaju i umnožavaju u odnosu na prošla osmatranja.

Tokom realizacije projekta CLIMOS osmatranja su vršena i u Srbiji, tokom sezone 2024. godine.

„Za sada imamo preliminarne rezultate, koji pokazuju da su peščane mušice najverovatnije prisutne na celoj teritoriji Srbije, da su kod nas prisutne podvrste koje mogu da prenesu zarazne bolesti, i da su uhvaćeni primerci i bili zaraženi relevantnim patogenima. To predstavlja dovoljan osnov za promenu politike praćenja i prevencije u Srbiji„, navodi Suzana Blesić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, jedna od naučnica iz Srbije koja je učestvovala u izradi ove aplikacije i sistema za rano upozorenje.

Važno je napomenuti da su peščane mušice i ranije postojale u našim krajevima: između ostalog, zaraze koje prenose ovi insekti bile su zabeležene u godinama posle Prvog i Drugog svetskog rata. Usled promene klime, javljaju se sve povoljniji uslovi za njihovo širenje i množenje.

Aplikacija CLIMOS namenjena je i institucijama i širem stanovništvu

Slično vremenskim prognozama, CLIMOS aplikacija daje informaciju o pogodnosti klimatskih uslova za postojanje peščanih mušica na dan kada je otvarate, i u bliskoj prošlosti i budućnosti – jednu i dve nedelje pre i posle – u vidu mapa u bojama koje označavaju nivo rizika od postojanja flebotomina u lokalnim administrativnim jedinicama, regionima ili kod nas oblastima.

Ovaj rizik je dat u odnosu na grupe podvrsta peščanih mušica koje mogu da prenose tri vrste lajšmanioze koje su rasprostranjene u Evropi.

CLIMOS aplikacija takođe daje i dugoročnu prognozu razvoja klimatske pogodnosti za 10 podvrsta peščanih mušica. Ova prognoza je data za klimatske periode u trajanju od po 20 godina, do kraja veka, i za tri scenarija budućih klimatskih promena. Na taj način, CLIMOS sistem za rano upozoravanje informiše kako o sadašnjem riziku od pojave peščanih mušica, tako i o dugoročnom riziku koji je vezan za klimatske promene.

Deo aplikacije koji pokazuje trenutni rizik od pojave flebotomina namenjen je svima.

Možemo da ga koristimo mi kao obični građani – da se pripremimo i zaštitimo i u mestima u kojima živimo ili, na primer, ako se pripremamo da negde putujemo na odmor. Možemo da se informišemo kako i koliko je potrebno da zaštitimo svoju porodicu i svoje ljubimce, naročito pse.

Iste te informacije mogu i trebalo bi da koriste i lekari i ustanove javnog zdravlja i veterinari, veterinarske asocijacije i klinike, da se sa jedne strane pripreme na bolesti koje mogu da se pojave u njihovim ustanovama u ovim toplim mesecima, a sa druge strane da sami upozore i obaveste svoje korisnike i širu javnost kako da se zaštite.

Na kraju, ove informacije mogu da koriste i ministarstva zdravlja za planiranje različitih svojih aktivnosti vezanih za širenje zaraznih bolesti, kao što su monitoring, ulaganje u prevenciju, ili pripreme za eventualne epidemije. Van oblasti zdravlja ovu aplikaciju mogu da koriste, na primer, turistički savezi i agencije, ili osiguravajuća društva.

Deo aplikacije koji daje dugoročna predviđanja može da bude od interesa i za obične građane, ali je važniji za sve gore navedene javne institucije, kojima je ovakav alat potreban za dugoročna planiranja. Projekat CLIMOS je zato imao kao partnere tri ministarstva zdravlja (Italije, Turske i Izraela), da bi aplikacija bila razvijena tako da može da pruži informacije koje su potrebne za planiranja na tom nivou.

Aplikacija daje rezultate modela koji opisuju kako je verovatnoća pojave peščanih mušica u nekom regionu ili oblasti povezana sa klimatskim i uslovima životne sredine u toj oblasti. Ovi modeli su razvijani i detaljno testirani u okviru projekta, a kao podatke koriste istorijski broj peščanih mušica, kao i meteorološke i ekološke podatke; primera radi, vlažnost tla je najvažnija ekološka veličina za peščane mušice.

„Idealan ishod ovakvih projekata jeste da u nekom trenutku informacije o vektorima, uključujući tu i peščane mušice, postanu deo standardnih aplikacija za vremensku prognozu koje imamo u svojim telefonima i da budu deo javnih informacija koje su vezane za vremenske prognoze u medijima“, dodaje Blesić.

U međuvremenu, pratite procene iz nove aplikacije CLIMOS.

8 najvažnijih informacija i saveta za sprečavanje bolesti prenosivih peščanim mušicama

Preuzeto iz brošure projekta CLIMOS:

1. Peščane mušice su aktivne noću: parazit se prenosi ubodom mušica Phlebotomina; peščane mušice najčešće ubadaju u sumrak i u zoru
2. Lajšmanioza može da utiče na pse i ljude: lajšmanioza je preventabilna parazitska bolest koja pogađa kako ljude tako i životinje, pretežno pse; ona može biti fatalna ako se ne tretira uspešno
3. Klinički znaci kod pasa: Pse sa ranama na koži, gubitkom dlake ili neobjašnjenim gubitkom težine treba da pregleda veterinar zbog moguće infekcije lajšmaniozom
4. Simptomi kod ljudi: Simptomi lajšmanioze kod ljudi variraju od kožnih rana sa uzdignutim ivicama (kutani tip) do uključivanja nosa i grla (mukokutani tip) ili produžene groznice sa uvećanjem jetre i posebno slezine (visceralni tip lajšmanioze)
5. Zaštitite sebe i svog ljubimca: Koristite zaštitnu odeću, komercijalne repelente i topičke insekticide; za zaštitu pasa od uboda preščanih mušica koristite pomade za kožu i ogrlice impregnirane insekticidom
6. Smanjite prisustvo peščanih mušica: Održavajte životni prostor svog ljubimca čistim i bez ikakvog otpada – pravilno odlaganje smeća i otpada takođe pomaže u sprečavanju privlačenja peščanih mušica u domaćinstvo
7. Tretman pasa: Psi mogu biti vakcinisani kako bi se smanjila verovatnoća razvoja bolesti u nekim regionima; lečenje je često uspešno, ali nije uvek garantovano
8. Zdrav imunološki sistem: Čak i nakon oporavka, psi koji su prethodno imali lajšmaniozu mogu i dalje biti nosioci parazita. Nastavite sa preventivnim merama, koje obuhvataju redovne kontrole kod veterinara, sa fizikalnim pregledom, serološkim ispitivanjem na lajšmaniozu i laboratorijskim analizama. Dodaci ishranitakođe su dobri kao podrška zdravlju!