Tim naučnika Univerziteta Leeds utvrdio je da su tzv. organski jogurti bili među najzaslađenijima i sadržavali su više šećera na 100 grama proizvoda od gaziranih pića.

Tek se prirodni ili grčki jogurti mogu svrstati u grupu napitaka s niskim udelom šećera. Prema rezultatima istraživanja objavljenima u časopisu BMJ Open, najviše šećera sadržavali su tzv. jogurt deserti – prosečno 16,4 grama na 100 grama proizvoda. U toj kategoriji po udelu šećera su i proizvodi poput čokoladnog moussea ili rožate koji ne sadrže jogurte.

Drugi po redu najslađi jogurti bili su „organski“ s prosečno 13,1 grama na 100 grama proizvoda. Dečji jogurti prosečno su sadržavali 10,8 grama na 100 grama proizvoda što odgovara količini od dve kocke šećera, utvrdilo je istraživanje.

Poređenja radi 100 grama prosečne gazirane kole sadrži 9 grama šećera. U grupu jogurta s niskim udelom šećera, odnosno manje od pet grama šećera na sto grama proizvoda, ušlo je tek devet odsto jogurta.

„Mislim da će ljudi, uključujući roditelje, biti iznenađeni koliko je zapravo šećera u jogurtima“, kaže rukovoditeljka istraživanja Bernadette Moore.

„Moj je savet da kupite prirodni jogurt i pomešate ga s vašim vlastitim voćem“.

Fermentirani proizvodi kao što je jogurt pronalaze se u nekim tragovima starih civilizacija i pre 10 do 15 hiljada godina. U novijoj istoriji uz značaj Louisa Pasteura ističe se prva industrijska proizvodnja jogurta u Evropi koju je u Barseloni pokrenuo Isaac Carasso. Zanimljivo je da je proizvodnju pokrenuo koristeći bugarsku kulturu jogurta ili kefira koja se tamo tradicionalno koristi vekovima u domaćinstvima i besplatno deli. Samo poreklo jogurta u EU veže se za područje jugoistoka i Balkana, a veliki korak u popularizaciji napravio je ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov koji je u svojoj teoriji o dugovečnosti istakao i značaj jogurta.

Uprkos novim stavovima naučnika, postoji mišljenje da je jogurt i hrana i lek, što potvrđuju i brojna istraživanja, a tradicionalno se veruje da jogurt pozitivno deluje na zdravlje probavnog sistema, jačanje imuniteta, kostiju i zuba, bogat je vitaminima i mineralima te pomaže i u antitumorskoj terapiji bolesnika.

Funkcionalna svojstva jogurta na ljudski organizam pripisuju se delovanju iz kultura i spojeva poput bioaktivnih proteina, mlečne i drugih organskih kiselina koje nastaju fermentacijom ili dodavanjem drugih korisnih bakterija. Zato on u poređenju sa sirom i mlekom zbog sastava i udela nutrijenata ima veću hranjivu i funkcionalnu vrednost. Prema nutricionističkim preporukama (u nekim je zemljama to i tri puta dnevno), jogurt može imati važnu ulogu u očuvanju i poboljšanju opšteg stanja zdravlja.

Odličan je izvor kalcijuma, fosfora, riboflavina, tiamina, vitamina, folata, niacina, magnezijuma i cinka. Bioaktivni peptidi imaju sedativno i analgetičko delovanje te time aktivno utiču na imunološki sustav. Antihipertenzivni peptidi snižavaju pritisak, antitrombotički onemogućavaju stvaranje tromba, a opioidni ublažavaju bol i olakšavaju san. Masne mlečne kiseline snižavaju kolesterol u krvi, CLA inhibira nastajanje ćelija raka, ima antioksidativni učinak, podstiče mineralizaciju kostiju i smanjenje telesne mase. Mlečna industrija poslednjih decenija na tržište izbacuje desetke jogurta s novim ukusima, a sada ih ima više stotina različitih vrsta.