Mačke dobijaju demenciju – i mogle bi pomoći u istraživanju Alchajmera kod ljudi

„Za razliku od drugih bolesti, napredak u lečenju Alchajmera je veoma spor“, kaže dr Robert MekGičan, glavni autor studije.

„Mačke bi mogle biti relevantniji model za ovu bolest jer u njihovim mozgovima vidimo slične promene. Proučavanjem Alchajmera kod mačaka možda ćemo razviti tretmane koji će imati veće šanse da uspeju kod ljudi.“

Alchajmer je najčešći oblik demencije i utiče na pamćenje, jezik, rešavanje problema i ponašanje. Oko jedna od devet osoba starijih od 65 godina pati od ove bolesti, a globalno se očekuje da će do 2050. više od 150 miliona ljudi živeti sa njom. I pored decenija istraživanja i milijardi dolara uloženih u studije, danas praktično ne postoje efikasni tretmani.

Kako mačke dobijaju demenciju

Već je poznato da starije mačke mogu pokazivati simptome slične demenciji. Prema istraživanjima, gotovo trećina mačaka starosti od 11 do 14 godina pokazuje barem jedan znak sindroma kognitivne disfunkcije (CDS) – veterinari koriste ovaj termin za mačju verziju demencije. Kod mačaka starijih od 15 godina, taj procenat prelazi polovinu, piše Science Focus.

Simptomi CDS-a podsećaju na Alchajmer: promena u ciklusu spavanja i budnosti, dezorijentacija, povećana vokalizacija (više mijaukanja) i veća potreba za pažnjom i udobnošću.

Takođe je poznato da se u mozgovima starih mačaka, slično kao i kod ljudi, talože proteini poznati kao amiloid-beta plakovi, koji se povezuju sa razvojem demencije.

„Kod ljudi se tokom starenja pojavljuju ovi proteinski plakovi, ali samo neki dobiju Alchajmer, i dalje ne znamo zašto“, objašnjava MekGičan. „Isto je i kod mačaka. Znali smo da neke starije mačke razvijaju ove proteine, ali nismo znali da li su oni samo posledica starosti ili doprinose demenciji.“

Šta su naučnici otkrili

Tim dr MekGičana analizirao je mozgove 25 mačaka različitih uzrasta, uključujući i one sa simptomima CDS-a. Otkrili su da amiloid-beta plakovi nisu pasivni, već su povezani sa štetnim promenama: oko plakova primećena je povećana inflamacija i aktivnost glijalnih ćelija – imunih ćelija mozga – koje „gutaju“ sinapse.

Sinapse su mali spojevi koji omogućavaju komunikaciju između moždanih ćelija, a njihov gubitak povezuje se sa simptomima demencije, uključujući probleme sa pamćenjem i ponašanjem.

Rezultati sugerišu da se slična toksična reakcija dešava i kod mačaka: kako se amiloid-beta nakuplja, glijalne ćelije postaju aktivne i uništavaju zdrave sinapse. Međutim, analiza je pokazala da razlika između starijih zdravih mačaka i onih sa demencijom nije uvek očigledna – ali kada se poveća broj plakova kod mačaka sa demencijom, povećava se i oštećenje mozga.

Mačke, međutim, razvijaju demenciju spontano kao deo starenja, na način koji iznenađujuće podseća na ljudsku bolest. Još zanimljivije, one žive u istom okruženju kao ljudi, deleći mnoge iste faktore rizika – od ishrane do kvaliteta vazduha.

To ih čini daleko realnijim modelom za proučavanje ne samo biologije bolesti, već i okruženjskih okidača koji kod nekih jedinki mogu pokrenuti simptome demencije.

„Mačke bi mogle biti odskočna daska ka razvoju tretmana koji bi zaista bili efikasni kod ljudi“, ističe dr MekGičan.

Sledeći koraci istraživanja

Za sada, ovi rezultati postavljaju više pitanja nego što daju odgovore. Studija je rađena na samo 25 mačaka, pa bi veća grupa bila potrebna da bi se preciznije razjasnili mehanizmi koji izazivaju kliničke simptome, dodaje dr MekGičan.

Još jedan fokus istraživanja je protein tau, koji, zajedno sa amiloid-beta, predstavlja ključni marker Alchajmerove bolesti. Za razliku od amiloid-beta, tau se ne taloži spolja, već formira „petlje“ unutar moždanih ćelija. Kod ljudi se smatra da tau pokreće najteže faze bolesti, ali ova studija kod mačaka taj protein nije ispitivala.

Nisu zanemareni ni psi – oni takođe mogu razviti sindrome slične demenciji kako stare, sa simptomima poznatim mnogim vlasnicima: poremećen san, anksioznost i zaboravnost. Upoređivanje psećih i mačjih mozgova može otkriti da li se isti biološki procesi dešavaju kod različitih vrsta.

Zašto je ovo važno

Ova istraživanja nisu važna samo za ljudsku medicinu.

„Mačja demencija je veoma stresna i za mačku i za njenog vlasnika“, kaže prof. Danièl Gunn-Mur, koautor studije i stručnjak za mačju medicinu na Royal (Dick) School of Veterinary Studies.

„Tek kroz ovakve studije možemo da shvatimo kako najbolje da ih lečimo. To će biti dobro i za mačke, njihove vlasnike, ljude sa Alchajmerom i njihove porodice. Mačja demencija je savršen prirodni model za Alchajmer – svi imaju koristi.“