Muzej u maharadžinoj oazi

Prolazimo pored travnatog prostora i ubrzo stižemo do zdanja koja se vide još sa brda, a to je Ambavilas palata i rezidencija maharadže od Majsora. U vreme kolonizacije Englezi su razvlastili dinastije radža i maharadža. Mnogi od njih vezali su se za britanske guvernere, prihvatili njihove manire, decu vaspitavali u engleskom stilu i slali ih na školovanje u London. I dinastija Majsora je oduvek nastojala da unapredi standard svojih podanika, opismeni ih, školuje i prihvata tehničke novine. Kad se zemlja oslobodila kolonizatora, maharadže su državi „poklonile“ svoje palate, zemlju i posede. Mnogi osnivaju firme i postaju biznismeni.

Majsorski maharadža posle sticanja nezavisnosti postavljen je za guvernera ove oblasti. Sve do dolaska Indire Gandi, koja je definitivno ukinula status maharadže. Današnji, uz pomoć brojne posluge, sa suprugom živi u jednom krilu palate Ambavilas. Ostalo je pretvoreno u muzej sagrađen i okružen vrtom i hramovima. Nije svetilište ali izuvanje je obavezno da se sačuva pod od venecijanskih pločica. Obilazak započinjemo od zeleno-zlatnog hola sa fontanom u sredini. Svaka odaja ima svoje obeležje, ukrase i svoju priču.

Maharadža, baš onakav kakvog sam zamišljala, posmatra me sa slike na zidu. Na glavi mu svileni turban, u uhu biserna minđuša, prsti sa puno nakita. Maharani, u svilenom sariju boje slonovače, ima minđušu u nosu i još više nakita od muža, a nožni članici se i ne vide od zlatnih visuljaka. To je daleki predak, kažu i pokazuju fotografiju sadašnjeg. Pažljivo posmatram vremešnog i punačkog čoveka koji lagodno sedi na tronu ukrašenom zlatom. Vladar je obučen u crveno-zlatnu svilenu odoru i bosonog. Snimak je sa verske ceremonije u trenutku kada maharadža prima „puđa“! (pričest). Po podu od mozaika rasuti su cvetovi i venčići.

Obilazimo palatu. Kažu da je potrebno nekoliko dana da se obiđu sve prostorije. Pažnju privlači nosiljka za slona; u nju je ugrađeno 70 kilograma zlata, a potom se nižu raskošne odaje sa brokatnim zidovima, ružičasti saloni, zlatom vežene lepeze što se spuštaju sa mermernog svoda…

Vraćamo se u hotel okružen egzotičnim cvećem, svaka soba ima terasu. Na vratima je upozorenje da ih zatvaramo – zbog majmuna. Kasno! Jedan mali, boje senfa, uskoči u našu sobu, a drugi se već hitro penje uz glatko stablo banane. U ruci mu je – moj kupaći kostim!