Kako je Jurij Gagarin jedva postao pilot pre nego što je osvojio kosmos?

Gagarin je mogao „da ostane bez krila“

U tekstu Jurija Zajceva, objavljenom povodom 44. godišnjice Gagarinovog leta, prenosi se gotovo nepoznat detalj iz njegove mladosti: Gagarin je više puta neuspešno pokušavao da položi tzv. kontrolni let – obaveznu probu za samostalan let u reaktivnom avionu. Tokom vežbi kod Orenburga, Gagarin je dvaput pogrešno sleteo, zbog čega je instruktor morao da preuzme kontrolu nad letelicom. Prema tadašnjim pravilima, neuspešni kandidati bili su otpuštani iz učilišta.

Komandant puka Ivan Polškov sećao se da je u terenskom logoru, uprkos kiši i praznom sportskom terenu, video samo jednog polaznika kako sam vežba – bio je to Gagarin. „Kaže da bez neba ne može, da mu život nije život“, preneo je instruktor Polškovu.

Tvrda disciplina, snažna psiha

Nakon što su instruktori odlučili da mu pruže još jednu šansu, ispod sedišta mu je postavljen podmetač kako bi imao bolji pregled iz kabine – bio je nižeg rasta od proseka. U trećem pokušaju Gagarin je uspešno završio zadatak i do kraja školovanja vežbao isključivo ateriranja.

Već tada se isticala njegova beskompromisna disciplina: bio je komandir voda, strogo sprovodio pravila i zbog toga dobijao i batine od nezadovoljnih vršnjaka. „Bio je tada pretučen da je izgubio svest i nekoliko dana proveo u bolnici“, navodi autor, ali su huligani kažnjeni, a Gagarin je ostao veran svojim načelima.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Psihička snaga kao ključ uspeha

Prilikom priprema za prvi let u svemir, sovjetski stručnjaci bili su sigurni u tehniku, ali su sumnjali u otpornost čovekove psihe. Zbog mogućih reakcija u bestežinskom stanju, uvedena je dodatna zaštita „crvenog dugmeta“ za havarijsko spuštanje – sistem je mogao da aktivira samo mentalno stabilan kosmonaut. Gagarin je u potpunosti ispunio ta očekivanja.

Za vreme leta, koji je trajao 108 minuta, beležena je svaka njegova radnja. „On se, naravno, osećao dobro. Sve je išlo po planu. On je lično kontrolisao sisteme, pratio sve pokazatelje, odgovarao na sve komande, upravljao letelicom“, beleži autor.

Jurij Gagarin danas – simbol i inspiracija

Jurij Gagarin ostaje jedna od najsvetlijih figura u istoriji svemirskih istraživanja. Iako je tragično poginuo u avionskoj nesreći 1968. godine, njegov lik i delo danas su deo kolektivne memorije čovečanstva. U Rusiji, ali i šire, njegovo ime nosi bezbroj ulica, škola i muzeja. Dan kosmonautike, 12. april, i dalje se obeležava širom sveta.

U svetlu današnjih komercijalnih svemirskih programa i povratka astronauta na Mesec, Gagarinov podvig iz 1961. ostaje neprevaziđen primer istorijskog koraka koji je promenio tok čovečanstva – i pokazao koliko su odlučnost i istrajnost presudni, čak i kada izgleda da je sve izgubljeno.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.