Poljaci ne žele da unesreće decu slovenskim imenima

Stara poljska i slovenska imena neplanirana su žrtva talasa emigracije iz Poljske otkako je ta zemlja 2004. ušla u Evropsku uniju, jer sve manje roditelja želi da deci da ime koje će stranci teško izgovarati.
Za tradicionalna imena koja „lome jezik“ stranaca i izazivaju zabunu zbog poljske ortografije, kao što je recimo Vlođimjež, ima sve manje mesta. Roditelji koji ne žele u potpunosti strano ime, najradije biraju Aleksandra ili Nataliju – imena koja nigde ne predstavljaju problem za izgovor.
– Tokom studija u SAD, na svojoj koži sam osetio kakve probleme za strance može da predstavlja tipično poljsko gomilanje suglasnika – kazao je za jučerašnji „Đenjik“ poljski gastarbajter u Briselu Kšištof Iškovski. Njegovo ime napisano u originalu, Krzysztof, izaziva glavobolju svakome ko ne zna poljski jezik i pravopis. Zato je odlučio da njegova ćerka dobije ime Natalija, a u Poljskoj su sada u modi Viktorije, Viktori ili Maksimilijani.
– Iako ćemo se mi vratiti, nikad se ne zna gde će ćerka studirati i živeti. Jednostavno ime olakšaće joj život – veruje Iškovski.
Danuta Bula iz opštinskih vlasti Vroclava rekla je poljskom listu da u opštinama roditelji sve češće traže i da se ime napiše bez specifičnih latiničnih znakova koje koriste samo Poljaci. Da li mali „prosečni Kovalski“ može da dobije ime koje su roditelji zamislili, odobrava Savet za poljski jezik, a poslednjih godina odbijao je evroentuzijaste koji su želeli ćerke da nazovu Evropa ili Unija.