Na kupanje bi smo obično išli do Punte, mestašca odakle polazi i trajekt za Elafonisos. To je praktično jedan ogroman peščani rt, maltene kao Bol na Braču, ali totalno divlji. Samo pesak, par kanti za smeće da bi mesto ostalo čisto, i to je to. Niti taverni, niti suncobrana, niti tuševa.
Po premreženim tragovima ptičjih nogu u pesku, reklo bi se da nekim delovima ovoga rta šetaju samo galebovi. Na sve strane možete skupljati školjke ili sipine kosti, ali zašto biste to radili kada je plaža naprosto savršena.
Svetao pesak, tirkizna boja vode na celom pojasu između Punte i Elafonisosa (nekada je tu moglo i peške da se pređe, a tadašnje poluostrvce se zvalo Onou Gnathos, ako je verovati Pauzaniju, istoričaru), toplo more, jedva još poneki kupač – sve to čini ovo mesto pravom rajskom plažom. Istina, to važi samo dok ne vidite Simos na Elafonisosu.
Posle Specesa i Porosa, eto nas na trećem ostrvu, i to tokom samo jednog letovanja! Trajekt do Elafonisosa, mesta koje se zove kao i ostrvo i koje je i najbliže kopnu, plovi samo dvadesetak minuta. A kada se iskrcate, treba vam još tri-četiri kilometra do raskrsnice na kojoj se put deli na pravce ka Malom i Velikom zalivu. Ta dva zaliva su razdvojena samo jednim, desetak metara uzanim pojasom peska. Veliki zaliv se, da podsetimo, zove Sarakiniko.
Tog jutra smo baš poranili, pa smo na Simosu bili negde malo posle devet ujutru. Plaža, odnosno uvala, dugačka je nekoliko stotina metara. Okolo su prave peščane dine, a na samoj plaži uredno su poređane tri grupe ležaljki, kao i obično, bez ikoga na njima.
Kako rečima opisati more, boju peska i naš doživljaj? Nikako. More je bilo potpuno mirno, voda potpuno providna, peščano dno od finog svetlog peska, nikoga u vodi, u daljini Kitira, a imate osećaj kao da plivate u džinovskom bazenu. Dobro, porediti takvo more sa bazenom uvreda je za more, ali razumete šta hoću da kažem.
Sa već dvodecenijskim iskustvom sa brojnih grčkih plaža, nismo verovali da će bilo šta novo uspeti da nas tako oduševi. Ali desilo se. Plaža nema tuševe, u zaleđu se nalazi jedan restoran i to je, manje-više, sve od pratećih sadržaja. Na jednoj padini okrenutoj ovome zalivu, raskrčena je velika površina i verovatno će jednoga dana tu nići predivan hotel sa pogledom na plažu (mada je bolje da sve ostane kako jeste).
Tek negde posle podneva, polako su počeli da stižu i drugi turisti, ali to se ni izbliza nije moglo nazvati nekom gužvom. Pošto smo se sa uživanjem iskupali, vratili smo se u Elafonisos (mesto) da nešto pojedemo (plivalo se, pa se i ogladnelo) a i da malo prošvrljamo uličicama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
