Rezervni položaj Đilasa i Ponoša

Taj je uslov da opozicioni učesnici ponove osvajanje velikog broja glasova Beograđana, da ubede javno mnjenje da imaju te glasove i da, ukoliko im to režim ne prizna, budu spremni da ne priznaju pobedu SNS-u i da krenu u obaranje izbornog postupka baš kao i u decembru.

Pobednički ishod po opoziciju, bi u tom slučaju, zavisio od razvoja međunarodne situacije.

Oklonosti su tu, svedočimo svi, sve neizvesnije. Sa jedne strane, tačno je da će tada biti u toku velika igra oko raspodele moći u vrhu same EU i uspostavljanja nove Evropske komisije.

Mediji pišu da su tu moguća svakakva iznenađenja, da na čelu EK dođe Andrej Plenković a ne favoritkinja Ursula fon der Lajen, i ma koliko Vučićeva savezništva tu bila čvrsta, nema tih veza koja se ne daju pogaziti, ako se tako namesti.

Nezapaženo je u javnosti Srbije prošlo i to kako se Vučić nedavno otvoreno suprostavio „američkom specijalcu“ za sankcije O Brajenu na zajedničkoj konferenciji za štampu usred Beograda. Posle toga je usledila i ta „redovna rotacija“ u američkoj diplomatskoj službi kojom je ispraćen Gabrijel Eskobar na novu poziciju.

Imala sam priliku ranije da slušam O Brajena na onlajn brifingu za novinare, njih više hiljada, na kome je najavljivao krajnje oštre mere za svakog pojedinca i preduzeće, koji i pomisle da prekrši sankcije Rusiji. Priznajem, po glavi mi se motala scena iz Ljosinog romana o previranjima u Gvatemali, u kojoj pisac opisuje kako je dovoljno da se američki diplomata pojavi i da galami i da se sagovornici pokore.

Vučićev nastup sa O Brajenom je bio sve, samo ne to, a uskoro je usledila i poseta kineskog predsednika. U tumačenju tog kineskog dolaska, svi naši analitičari su ponavljali samo reč „Evropa“, gotovo niko „Amerika“, kao da su Evropa i SAD jedan kontinent, a da je Kina preko nekog okeana. U političkom smislu to i deluje tako, ali se čini da je 2016. i vrata Evrope Kini otvorio taj toliko potcenjeni političar Tomislav Nikolić, što mu kineske vođe nikad ne zaboravljaju.

Vratimo se srpskoj opoziciji, sada ne izgleda da će izborni učesnici domašiti rezultat iz decembra. Oni se iz čudnog razloga, drže metoda Saše Radulovića, dižući jaku buku oko skupljanja potpisa za liste, a to je pre uvek vodilo ka „pobedi“ izraženoj u tucetu odborničkih mesta i ničemu dalje. Blizu pobede bili su samo 2022. i 2023. kada su potpise skupili brzo i bez tugaljive drame.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.