Najavljeno smanjenje prisustva KFOR-a na Kosovu: Sprema li se odlazak?

Kako su iz Alijanse istakli u saopštenju, bezbednosna situacija na Kosovu se prethodnih godina kontinuirano poboljšavala , te će zbog toga misija tokom naredne godine ući u proces optimizacije.

„Kako bezbednosna situacija na Kosovu ostaje uglavnom stabilna, NATO će optimizovati položaj KFOR-a na Kosovu i postepeno prilagođavati njegovu trenutnu brojnost tokom naredne godine“, navodi se u saopštenju.

Iz Alijanse podsećaju da je nakon porasta tenzija i nasilja 2023. godine, uključujući napade na pripadnike KFOR-a u Zvečanu, misija dobila najveće pojačanje u više od jedne decenije, sa gotovo 1.000 dodatnih vojnika.

„Bezbednosna situacija na Kosovu nastavila je da se poboljšava tokom prethodnih godina. Shodno tome, NATO je u januaru obustavio raspoređivanje rezervnih snaga u sastav KFOR-a nakon više od dve godine kontinuiranih rotacija”, navodi se u saopštenju.

Iako se u saopštenju prvi put navodi smanjivanje pripadnika KFOR-a, ne navodi se eksplicitno okončanje misije KFOR-a, već se ističe da će se nastaviti sa izvršavanjem mandata očuvanja bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu.

Podsetimo, januara ove godine, NATO je već obustavio angažovanje rezervnih snaga koje su više od dve godine bile raspoređivane u sastav KFOR-a.

O ovome se oglasio i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu (SACEUR), general Aleksus G. Grinkevič, dva dana nakon posete Beogradu rekavši da NATO neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma na Zapadnom Balkanu.

„Optimizacija će se odvijati postepeno i u skladu sa uslovima na terenu, a može biti i poništena ukoliko to budu zahtevali relevantni bezbednosni događaji”, rekao je on, dodavši da Alijansa ostaje čvrsto posvećena bezbednosti na Kosovu.

Podsetimo, saopštenje NATO dolazi na dan kada su pre 27. godina NATO trupe ušle na teitoriju SRJ, tri dana nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je završeno bombardovanje SRJ.

Šljuka: Značajan deo odgovornosti za svakodnevnu bezbednost prešao na lokalne institucije

Aleksandar Šljuka iz NVO Nova društvena inicijativa, za Danas navodi da i dalje postoji jasna politička volja da se KFOR održi na Kosovu i da trenutno nema naznaka da NATO razmatra završetak misije.

“Međutim, današnje saopštenje pokazuje da Alijansa procenjuje da se bezbednosna situacija dovoljno stabilizovala da omogući postepeno smanjenje prisustva”, kaže naš sagovornik.

Govoreći o međunarodnom kontekstu, Šljuka navodi da ovu odluku treba posmatrati i u svetlu šireg trenda smanjivanja vojnih angažmana u Evropi koji poslednjih godina dolazi iz Vašingtona.

“Zbog toga nije isključeno da su i američke preferencije uticale na ovakvu odluku, iako iz samog saopštenja ne možemo zaključiti da je ona doneta prvenstveno na insistiranje Sjedinjenih Država”, naglašava sagovornik Danasa.

Činjenjicu da je saopštenje izdato na 27. godišnjicu ulaska KFOR-a na Kosovo nakon okončanja rata 1999. godine tumači tak oda Alijansa želi da pošalje poruku da misija ostaje prisutna i posvećena svom mandatu, ali da nakon gotovo tri decenije ulazi u novu fazu u kojoj, prema njihovoj proceni, više nije neophodan isti nivo prisustva kao ranije.

“Zanimljivo je i da NATO kao jedan od glavnih razloga za optimizaciju navodi da su bezbednosne organizacije na Kosovu postale sposobnije. To je verovatno najznačajnija politička poruka u celom saopštenju. Pod tim se svakako misli na Kosovo policiju, ali verovatno i na širi razvoj lokalnog bezbednosnog sektora. Zbog toga nije isključeno da NATO procenjuje da lokalni bezbednosni akteri danas raspolažu znatno većim kapacitetima nego pre deset godina”, pojašnjava Šljuka.

Ipak, on naglašava da to ne znači da KBS ili bilo koja lokalna institucija preuzima ulogu KFOR-a. Naprotiv, ističe da NATO u saopštenju više puta naglašava da ostaje potpuno posvećen očuvanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice, kao i da neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma.

“Upravo zato se optimizacija predstavlja kao postepeno prilagođavanje misije novim okolnostima, a ne kao početak njenog povlačenja”, navodi Šljuka te dodaje da će nastavak najavljenog procesa zavisiti pre svega od razvoja bezbednosne situacije na terenu i političkih odnosa između Beograda i Prištine.

Govoreći o posledicama ovog povlačenja naš sagovornik napominje da KFOR danas nema istu ulogu kakvu je imao neposredno nakon rata 1999. godine.

“Tokom godina značajan deo odgovornosti za svakodnevnu bezbednost prešao je na lokalne institucije, pa je KFOR danas formalno treći bezbednosni odgovor, iza Kosovske policije kao prvog i EULEX-a kao drugog bezbednosnog odgovora. To znači da se njegove snage prvenstveno angažuju u složenijim bezbednosnim situacijama koje prevazilaze kapacitete ili mandate druga dva bezbednosna aktera”, pojašnjava on.

Šljuka takođe podseća na sukob u Zvečanu u maju 2023. godine, kada su pripadnici KFOR-a intervenisali između demonstranata i kosovskih institucija, kao i tokom događaja u Banjskoj u septembru iste godine, kada su pružali podršku i koordinaciju sa Kosovskom policijom i drugim bezbednosnim akterima na terenu.

“Upravo takve krizne situacije pokazuju zašto NATO i dalje smatra da je njegovo prisustvo potrebno. Međutim, značaj KFOR-a danas ne proizlazi samo iz njegove sposobnosti da reaguje u vanrednim situacijama. Njegova uloga je u velikoj meri preventivna. KFOR predstavlja važan faktor stabilizacije i odvraćanja jer svojim prisustvom smanjuje rizik od jednostranih poteza i potencijalne eskalacije tenzija”, ističe on.

Prema njegovim rečima, to se vidi i kroz konkretne nadležnosti koje i dalje ima, poput kontrole bezbednosnog režima na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, nadgledanja i prećenja situacije duž administrativne linije između Kosova i centralne Srbije, kontrole vazdušnog prostora Kosova kao i činjenice da je KFOR jedina međunarodna vojna formaciju sa stalnim prisustvom na severu Kosova.

“Upravo zbog toga KFOR ostaje važan bezbednosni akter čak i u situaciji kada svakodnevne policijske poslove uglavnom obavljaju druge institucije. Njegov značaj je posebno izražen u kontekstu poverenja. Za veliki deo srpske zajednice KFOR predstavlja instituciju kojoj se ukazuje veći stepen poverenja nego lokalnim bezbednosnim strukturama, zbog čega njegovo prisustvo ima važnu stabilizacionu funkciju”, navodi naš sagovornik, te dodaje da samo prisustvo međunarodnih snaga deluje odvraćajuće prema svim akterima koji bi mogli razmatrati nasilne ili jednostrane poteze.

Zbog svega toga, Šljuka smatra da eventualno veće smanjenje broja pripadnika KFOR-a verovatno ne bi odmah proizvelo direktne bezbednosne posledice, naročito ukoliko bi ključne sposobnosti za brzo reagovanje ostale sačuvane.

Međutim, dodaje, takav potez imao bi značajan politički i psihološki efekat.

“Za deo srpske zajednice to bi moglo biti shvaćeno kao signal postepenog smanjivanja međunarodnog prisustva na Kosovu, dok bi za Prištinu predstavljalo potvrdu procene da su lokalne institucije danas sposobnije da samostalno upravljaju bezbednosnim izazovima”, pojašnjava sagovornik Danasa.

Ipak, on navodi da je teško očekivati bilo kakvo rapidno ili drastično smanjenje prisustva KFOR-a u kratkom roku.

“I samo današnje saopštenje NATO-a naglašava da će proces biti postepen, realizovan kroz redovne rotacije kontingenata i uslovljen bezbednosnom situacijom na terenu. To sugeriše da Alijansa želi da zadrži punu mogućnost da prilagodi odluke ukoliko dođe do novih tenzija ili bezbednosnih izazova”, napominje Šljuka.

Ističe i da smanjenje doprinosa pojedinih država ne mora nužno značiti proporcionalno smanjenje ukupnog kapaciteta misije te da su poslednjih godina vidljive indicije da su pojedine članice NATO-a, pre svega Turska, spremne da preuzmu veću ulogu na Kosovu ukoliko neke druge zemlje odluče da smanje svoje prisustvo.

“U tom smislu, mnogo važnije od pitanja da li će određeni kontingenti biti smanjeni jeste pitanje da li NATO kao celina ostaje posvećen misiji i da li će KFOR zadržati ključne operativne sposobnosti. Za sada nema naznaka da postoji namera da se te sposobnosti dovedu u pitanje”, kaže on.

Kao važno pitanje Šljuka ističe to kakve kapacitete KFOR zadržava nakon optimizacije nego koliko će tačno vojnika biti smanjeno.

“Ukoliko NATO uspe da očuva sposobnost brzog reagovanja i ključne funkcije misije, praktične posledice mogle bi biti ograničene. Međutim, simbolički i politički značaj svakog većeg smanjenja prisustva bio bi znatno veći od samih brojki”, zaključuje on.

Mijačić: Ne postoje indicije da će doći do ukidanja KFOR-a

Koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić za Danas napominje da ne postoji indicija da će oći do ukidanja misije KFOR, čiji je mandat jasno određen Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244.

“Moguće je da će doći do smanjenja prisustva određenih zemalja, na primer učešća SAD u misiji, ali to ne znači da će doći do povlačenja KFOR-a”, pojašnjava on.

Govoreći o posledicama smanjenja pripadnika KFOR-a Mijačić navodi da KFOR deluje u okviru svog mandata, te dodaje da se učinkovitost može meriti jedino kroz poznavanje mandata.

“Tokom vremena misija je imala i dobre i loše momente, najgori je period odmah nakon rata kad nisu uspeli da sačuvaju lokalne Srbe od osvetničkih akcija Albanaca, što se takođe desilo i 2004. godine tokom martovskih dešavanja”, podseća naš sagovornik.

Sa druge strane, on napominje da je KFOR odigrao pozitivnu ulogu u sprečavanju sukoba na mostu u Kosovskoj Mitrovici, u bezbednosti Srba u enklavama ali i očuvanju bezbednosti manastira i crkava, a naročito Visokih Dečana gde su još uvek prisutni.

“U ovom trenutku KFOR deluje kao treći pojas bezbednosti, nakon kosovske policije i EULEX-a, otuda ne treba da iznadi činjenica da su retki primeri u kojima pripadnici KFOR-a aktivno deluju na terenu”, zaključuje Mijačić.