Tokom rasprave o Kforu, švajcarski parlament pokrenuo pitanje položaja Srba na Kosovu

Iako je većina poslanika podržala nastavak švajcarskog vojnog angažmana u Kforu, debatu je obeležilo insistiranje poslanika Švajcarske narodne partije da se ne može govoriti o stabilizaciji prilika na Kosovu bez otvorenog razgovora o ugroženosti srpske zajednice, prenosi RTS.

Narodna partija se u načelu zalagala za što brži povratak švajcarskih vojnika kući i protivi se dugoročnom, praktično otvorenom angažmanu švajcarske vojske u inostranstvu. Međutim, tokom rasprave poslanici te stranke su naglasili da je mogućnost smanjenja ili okončanja prisustva Kfora direktno uslovljena stvarnim napretkom u bezbednosti i zaštiti ljudskih prava, posebno kada je reč o srpskoj manjini na Kosovu i Metohiji.

Upravo zato su poslanici Narodne partije oštro insistirali od ministra odbrane Martina Pfistera i predstavnika nadležnog parlamentarnog odbora da objasne šta Švajcarska konkretno preduzima u vezi sa kršenjem prava Srba.

Podizanju ove teme u parlamentu doprineo je i pripremni radni ručak Grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija, održan dva dana ranije, kojem je prisustvovalo 14 članova švajcarskog parlamenta.

Na tom sastanku je, u razgovoru sa predstavnicima Ambasade Srbije i gostima koji su govorili o stanju na terenu, posebna pažnja posvećena položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, bezbednosti manjina i pitanju kako stvoriti uslove da prisustvo Kfora jednog dana više ne bude neophodno.

Pitanje položaja srpske zajednice najdirektnije su u raspravi otvorili poslanici Kristijan Imark, Roland Rino Bihel i Andreas Glarner.

Imark je najpre, u obraćanju izvestiocu Odbora za bezbednosnu politiku Andrei Krid, ukazao da postoji duga lista kršenja ljudskih prava nad srpskom manjinom na Kosovu, koju su dokumentovale i Ujedinjene nacije. On je zatražio odgovor da li je to pitanje bilo predmet rasprave u nadležnom odboru i kako komisija ocenjuje stanje ljudskih prava na Kosovu.

Odgovor Andree Krid pokazao je da položaj Srba nije bio jedna od centralnih tema rasprave u odboru. Ipak, ona je istakla da upravo takva pitanja potvrđuju značaj prisustva švajcarskih trupa na terenu, jer one prate situaciju i nastoje da pozitivno utiču na njen razvoj. Naglasila je i da je zaštita ljudskih prava jedno od osnovnih političkih načela njene stranke.

Roland Rino Bihel je potom zatražio da se rasprava ne zadrži na opštim ocenama, već da se jasno kaže šta je Švajcarska do sada konkretno uradila u ovoj teškoj situaciji. U odgovoru je ponovo naglašena uloga švajcarskih vojnika na terenu, njihov blizak kontakt sa lokalnim stanovništvom i činjenica da uživaju poverenje i poštovanje u okviru mirovne misije.

Najdirektniji pritisak na vladu usledio je kada se Kristijan Imark obratio ministru odbrane Martinu Pfisteru. On je podsetio da je ministru prethodne nedelje dostavio spisak dokumentovanih kršenja ljudskih prava na Kosovu i naglasio da se ne radi samo o apstraktnim „tenzijama između etničkih grupa“, već o konkretnim kršenjima prava koja kosovske vlasti vrše nad srpskom manjinom. Pitanje je formulisao direktno: posle 27 godina međunarodnog prisustva, šta se konkretno čini da se takve nepravilnosti i kršenja prava spreče?

Odgovor ministra Martina Pfistera i detalje o nastavku rasprave o položaju Srba na Kosovu i Metohiji možete pročitati na portalu RTS-a.