Rusija/Anadir: Igra polarnog delfina 1Foto: Branko Vasiljevic

Izgleda da je u Anadir lakše stići zimi, kada je liman na čijoj se obali nalazi okovan debelim ledom, po kome se mogu kretati i teška vozila. U avgustu, kada je leto na vrhuncu, kater koji nas je prevozio od aerodroma teško se kretao jer su ga zapljuskivali veliki talasi; Tihi okean ovde ni leti nije miran.

Anadir je osnovan krajem devetnaestog veka kao Novo-Mariinsk, po tadašnjoj carici, a sadašnje ime dobio je posle revolucije, po istoimenoj reci na čijem se ušću nalazi; na jeziku jednog od autohtonih naroda, jukagira, ono znači: „reka“.

Glavni je grad Čukotke, najisturenijeg dela evroazijskog kopna prema američkom, preko koga je išlo naseljavanje Amerike prvobitnim stanovnicima. Pored Anadira prolazi granica istočne i zapadne polulopte i on je najistočniji grad u Rusiji. Blizu je – u Sibiru su razdaljine relativan pojam, jer ovaj njegov deo nema puteva i u sva mesta se može stići samo avionima i helikopterima – i ulaz u Beringov moreuz, koji rastojanjem od devedesetak kilometara deli dve kontinentalne mase; nedaleko je i severni polarni krug.

Izlet iz Anadira pruža priliku da se upozna tundra, koja ga okružuje. U avgustu se ubiraju plodovi koji su brzo sazreli u nekoliko letnjih meseci. U tundri nema čak ni šipražja; samo niska trava i cveće kroz koje treba s naporom pronaći borovnice i jagode. Okolo se sa znatiželjom dižu voluharice. Tle je mekano i puno vode, jer se leti odmrzne samo tanak sloj na površini tla, ispod su slojevi večito zaleđene zemlje. Zato se u Anadiru zgrade podižu na stubovima, koji su duboko sabijeni u tle. U ovoj oblasti nema drugih padavina osim snega, u veoma dugoj zimi.

U samom gradu nalazi se muzej „Nasleđe Čukotke“. Interesantna je izložba o životu autohtonih naroda, posebno većinskog, mada Čukča ima samo nešto više od deset hiljada. To je narod koji živi uglavnom od uzgoja jelena (odatle im dolazi ime, i znači: „mnogo jelena“); ranije su i njih, koji su stalno u pokretu prateći ishranu jelena, organizovali u kolhoze i sovhoze.

Čukči sve dobijaju iz prirode: ogrtače od jelenske kože, kabanice od mehura foke, šubare od krznašica, obloge za čamce od kože morža. Izvanredni su majstori u pravljenju minijaturnih skulptura od morževih zuba, koji liče na slonovaču. U muzeju je nekoliko izvanrednih umetničkih dela. Ali, tu su i izrezbareni predmeti čudnog porekla – od kosti reproduktivnog organa mužjaka morža. Pažljiva kustoskinja će vam pružiti neophodna objašnjenja.

Ako ste koji dan duže u ovom gradu, neizostavno treba – a i gde bi drugde, sem muzeja – otići na obalu. Čim sam stigao na pristanište, pojavila se nagrada: polarni delfin, beluha. On je samo za mene izveo plivački repertoar, koji se sastojao od skokova, kruženja i umiljavanja i onda nestao, iznenada kao što je i došao. Bar tako mi se učinilo, ali izgleda da me je čekao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari