U Savoki, na primer, i dan danas postoji bar „Vitale“ u kojem je Majkl Korleone (Al Paćino) zaprosio Apoloniju. Unutrašnjost bara je u potpunosti u znaku filma, a stotine turista svakodnevno se slika pored fotografija Vita i Majkla Korleonea koje vise na zidovima lokala, u čijoj bašti potom ručaju ili barem popiju piće.
Kad smo iz Rima polazili za Siciliju, naša zemljakinja Ruža, slikarka i istoričarka umetnosti koja u „večnom gradu“ živi i radi već decenijama, kaže da nam zavidi.
Pre nego na nekoj izložbi selekciju najboljih čileanskih vina možete naći na Mercado Central, pijaci u Santjagu. Velika hala pijace, sagrađene polovinom devetnaestog veka, pretvorena je u restorane, u kojima uz vino možete uživati u plodovima i Pacifika i kopna.
Vršački zamak ili Vršačka kula podignuta je na bregu visokom 399 metara nadmorske visine i dominira nad gradom u podnožju tog brega.
Nema obeležje. Malo ko od starijih i mladih Vranjanaca danas prepoznaje lik, a kamoli delo levičara Filipa Filipovića (1878 – 1938). Baš on je bio prvi narodni poslanik koji je u vranjanskom izbornom okrugu bio kandidovan ispred Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 28. novembra 1920. godine.
„Mora da si se dobro proveo!“ i srodne usklike čujem od dela suseda otkako sam se nedavno vratio iz Barselone.
Kad okuju pešterske zime i napadaju snegovi, na mapu vremenskih nepogoda i blokada „stiže“ Duga Poljana, kapija Gornje Pešteri. Do tu se nekako i može iz pravca Sjenice i Novog Pazara.
Ovih dana je počela da izvire, prska, brizga, kvasi i hladi nova fontana na centralnom Trgu kralja Milana.
Da se istorija jednog grada može učiti iz neobičnih izvora, svedoči jelovnik restorana Olde Hansa u estonskoj prestonici Talinu.
Prema albanskoj granici vodio nas je uzak krivudav put, kroz divlje predele Epira.
„Je li iko ostao u Beogradu?“ U čudu se šeretski pitao sredovečni brka, Zlatiborac, dok je znatiželjnike, prošlog vrelog i „koronskog“ jula, zapitkivao odakle stižu.
April je, sve živnulo pa i pozorišne scene nakon kovid pauze.
Stolarski radnik Sima Pogačarević je narodni heroj po čijem skraćenom imenu je nazvana čuvena kompanija SIMPO.
Balkansko poluostrvo je region bogat kulturnim spomenicima svetskog značaja.
Vek i po, i još koja godina pride, prošlo je od 26. aprila 1867. godine, kada je turski izaslanik predao ključeve tvrđave Fetislam artiljerijskom kapetanu Milutinu Jovanoviću.
