Fudži (2): Granica između zemlje i neba

Onda sam, prilikom sledećeg boravka, stigao na Fudži. Nisam bio hodočasnik, jer se na vrh penje samo u dva letnja meseca.

Došao sam do sredine planine, tamo gde obični posetiocu dolaze, i gde je, po japanskom verovanju, „granica između zemlje i neba“.

Vrh je bio maglovit, snežan i nedostižan. Ipak sam dobio pečat kao da sam na njemu bio, sa oznakom visine – 3.776 metara.

Sredina planine je mesto gde se kupuju suveniri, ali se i tu nalazi šinto hram, kao i u podnožju i, kažu, na vrhu (ovaj na vrhu je i vlasnik vrha).

Sa Fudžijem sam se sreo i na neočekivanom mestu, u Cirihu, na velikoj izložbi „Japan kao inspiracija“, posvećenoj uticaju japanske umetnosti na impresioniste.

Karem devetnaestog veka, sa otvaranjem Japana prema svetu posle dvesta pedeset godina, u Evropu su stigli otisci polihromnih drvoreza čuvenih japanskih umetnika.

Našli su se i u ličnim kolekcijama impresionista. Otkrivši novi svet, impresionisti su od njega pozajmili motive, kolorit, perspektivu – Mone, Gogen, Van Gog, Dega, Sezan, Kurbe – sve do Matisa.

Poseban uticaj izvršili su Kacušika Hokusai i Utagava Hirošige, sa serijma drvoreza posvećenim planini Fudži („36 pogleda na planinu Fudži“).

Na njima je predstavljen Fudži kao simbol stalnosti, nasuprot promenljivosti vremenskih prilika i svakodnevnog života ljudi.

Izdvojio bih „Pod talasom kod Kinagave“ i „Južni vetar, čisto nebo“ Hokusaija i „Fudži levo, iz Tokaida“ Hirošigea. Bilo je na izložbi i izvanrednih eksplicitnih erotskih radova Kitagave Utamara, Kacukave Šunčoa i Hirošigea, koji su inspirisali samo Pikasa („Rafael i Fornarina“), ali je glavni lik izložbe svakako bio Fudži.