Po prostranim hodnicima ne vidite mnoštvo putnika, niko ne sedi ili spava na podu, tek povremeno prođu nečujna električna vozila sa ostarelim, dobro stojećim Indusima.

Ćangi je glavni civilni aerodrom u Singapuru, jedno od najvećih prevoznih čvorišta u Jugoistočnoj Aziji. Šestu godinu zaredom nosi titulu najbolje vazdušne luke u svetu, prema britanskoj avionskoj konsultantskoj firmi Skajtreks. Jedan je od najprometnijih po protoku međunarodnih putnika i tereta. Na površini od 13 kilometara kvadratnih je u istočnom delu Singapura, 17,2 kilometra severoistočno od Marina zaliva, centralnog jezgra grada-ostrva-države.

Kroz Ćangi je u nedelju prošla jedna od dve među nepredvidljivijim svetskim ličnostima, vođa Severne Koreje Kim DŽong Un radi razgovora sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom tokom jednog od najkontroverznijih samita od kraja Hladnog rata ranih 1990-ih. Samit u utorak bi mogao da formalno označi kraj ratnog stanja na Korejskom poluostrvu, 65 godina pošto su SAD, Severna Koreja i Narodna Republika Kina sklopili primirje u jednom od najkrvavijih vojnih sukoba posle Drugog svetskog rata.

Singapur, republiku u Jugoistočnoj Aziji, sačinjavaju glavno i još 62 druga ostrva na 718,3 kvadratna kilometra. Proteklih pola veka je teritorija Singapura uvećana za 23 odsto (130 kvadratnih kilometara) obimnim preotimanjem zemlje od mora.

Moderni Singapur je 1819. osnovao britanski državnik Stemford Rafls kao trgovačku stanicu Britanske istočnoazijske kompanije. Teritorija je stekla nezavisnost 1963, i zajedno sa okolnim britanskim kolonijama formirala Maleziju od koje se dve godine kasnije odvojila.

Od tada su Singapurci (njih oko 5,6 miliona od kojih 1,6 miliona stranaca), predvođeni jednim od velikih državnika 20. veka, vizionarom premijerom Li Kuan Juom (1923-2015), stvorili državu bukvalno ni iz čega. Danas je Singapur pojam efikasne države, rezultat tzv. modela upravljanja poput „dobro podmazane mašine“ koja, bez zazora, na prvo mesto stavlja privredni rast u odnosu na građanske i političke slobode.

Singapur je globalno komercijalno, finansijsko i transportno središte. Važi za „tehnološki najspremniju“ zemlju na svetu; vodeći grad međunarodnih konferencija i sa „najboljim mogućnostima za ulaganje“; „najpametniji grad“; najbezbedniju zemlju; treća je najkonkurentnija država, tržište deviza, finansijski centar i sa trećom najvećom rafinerijom nafte na svetu; globalno, ima drugu najzaposleniju kontejnersku luku. Poreski je raj i u svetu najskuplji grad za život. I pomorska luka Singapura je niz godina najbolja na svetu.

Singapur je peti prema Indeksu Ujedinjenih nacija za humani razvoj, a treći po dohotku po stanovniku kada se ukupan domaći proizvod (BDP) meri paritetom kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama), 98.017 dolara, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda. Građani Singapura uživaju bezvizni režim ili dobijaju vizu prilikom dolaska u 180 zemalja sveta, najviše posle Japana.

U poslednja nepuna tri meseca Singapur je proglašen i za: najbolju zemlju za uzgajanje dece (zajedno sa Slovenijom); peti je po funkcionisanju i izgledu grad među „globalnom elitom“; Singapur erlajnz, jedna od 10 globalno najbezbednijih avio-kompanija, najavio je najduži neprekidni let, skoro 19 sati do NJujorka. Malo li je!