Skandinavija (2): Lepota Stokholma i visoke cene 1Foto: Aleksandar Čotrić

„Severna Venecija“, kako Stokholm nazivaju, ima mnoštvo kulturnih institucija (pozorišta, muzeja i opera), kraljevskih palata, spomenika znamenitim ličnostima, impozantnih mostova, šetališta, promenada i molova. Zapravo, na svakom koraku dočekuje vas nešto iznenađujuće lepo, fascinantno i značajno, tako da ne znate kuda pre da se uputite i šta radije da pogledate.

Zato kao pomoć možete da koristite, kao što smo mi učinili, uslugu lokalnih vodiča koji će vas dva sata, a uz naknadu koju im sami namenite, provesti kroz centar grada, ali i bogatu i neobičnu istoriju Švedske, posebno njenih vladara koji su u prošlosti itekako ratovali. Međutim, potomci Vikinga su se još pre dva veka manuli ratovanja i okrenuli radu i razvoju.

To jedan od razloga što je Švedska, uz ulaganje u obrazovanje, moderne tehnologije i saobraćaj, od nerazvijene, poljoprivredne države za nekoliko decenija postala jedna od najbogatijih, sa najuzornijim socijalnim sistemom na svetu koji omogućava učenicima besplatno školovanje i udžbenike, nezaposlenima pristojne naknade, migrantima redovnu državnu pomoć, a penzije i onima koji nisu radili.

Što je tako, nesumnjivo, je razlog u izuzetno visokim cenama i roba i usluga. Obična kafa u običnom restoranu košta preko petsto dinara, čaša aperol šprica je hiljadu i dvesta, picu morate platiti oko dve i po hiljade, a goveđi odrezak i svih tri i po hiljade, koliko košta i ulaznica u Muzej pop grupe „ABBA“. Prenoćište ćete u hotelu teško pronaći po ceni ispod sto evra, osim ako se ne odlučite za „zatvorsku“ sobu bez prozora (zaista postoje i takve).

Paradoks putovanja u današnje vreme je da smo povratne avionske karte od Beograda do aerodroma Skavsta platili po tri i po hiljade dinara, ali zato nas je vožnja autobusom u dužini od sto kilometara, od aerodroma do glavne autobuske stanice u Stokholmu i nazad koštala mnogo više – pet hiljada dinara.

Sve to, međutim, vredi, a za utehu vam ostaje saznanje da Norvežani dolaze u Švedsku u šoping, jer je sve mnogo jeftinije nego kod njih. Na našu sreću, postoje u Švedskoj i lanac supermarketa „Coop“, u kojem je moguće kupiti pola pečenog pileta za trista pedeset dinara ili izabrati salatu od povrća, testenina, lososa i škampa i čega sve još ne, po ceni od sto pedeset dinara za sto grama.
Ceo Stokholm je kao jedan ogroman „švedski sto“ sa kojeg svako može da bira i uzme ono što mu se sviđa.

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “ Skandinavija (2): Lepota Stokholma i visoke cene”

  1. Prekratak vam je ovaj clanak da bi opisali kakav je Stockhom. Da je skupo jeste, pa cak i nama koji zivimo u ovom prelepom gradu. Nekretnine su posebna kategorija…cene kvm se krecu u rasponu od 2.000 eura na periferiji metropoliten oblasti do toga da nemali broj stanova u samom centru grada prelazi i 10.000 eura. Svedska prolazi kroz jedan period visoke stope kriminala na zalost. To bi bila glavna zamerka ali u tekstu pomenuto besplatno skolovanje, besplatno zdravstvo, jos uvek jaka socijalna davanja i stabilna privreda doprinose da izuzetno kvalitetu zivota. Pozdrav iz Stockholma 🙂

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.