Slobodni građanin Bendžamin Baneker

Sin nekadašnjeg roba iz Gvineje i slobodne Afroamerikanke, Bendžamin Baneker, rođen je 1731. godine na porodičnoj farmi kao slobodan građanin u okrugu Baltimor gde je samo 200 Afroamerikanaca imalo taj status dok je sa druge strane bilo 4.000 robova. Kada je dovoljno odrastao da preuzme na sebe teže farmerske poslove, morao je da napusti školu ali je samostalno sticao mnoga kompleksna, pre svega matematička znanja. Voleo je da postavlja matematičke zadatke i zagonetke, uživao u retkim prilikama kada bi do njega došla neka knjiga, a sa dvadesetak godina je napravio časovnik koji mu je doneo slavu. Časovnik koji je Baneker napravio ni po čemu nije bio prvi u SAD-u, iako mu se takvi pridevi pripisuju a njegov konstruktor je često nazivan inovatorom. Međutim, to ne umanjuje njegovu vrednost jer je samouki mladić nakon što je video džepni sat bogatog trgovca i nakon što je danima razmišljao o načinu na koji funkcioniše, uspeo da napravi veliki drveni sat čiji su delovi bili u savršenoj razmeri. Časovnik je svakog okruglog sata imao onoliko otkucaja koliko je bilo sati, a radio je tačno sve do Banekerove smrti kada je izgoreo u požaru. Osim časovnika o kome se dosta pričalo a znatiželjni gosti dolazili na farmu da ga vide, Banekereova mladost nije obeležena značajnijim događajima. Sasvim miran farmerski život ispunjen teškim radom, gajenjem duvana, voća i životinja i slobodni trenuci u kojima se razmišlja o matematici, astronomiji i zakonima prirode. Ova slika se menja kada je Baneker imao 41 godinu i kada se u blizinu njegove farme doseljava porodica Elikot. Osim što su promenili sliku čitavog kraja izgradnjom vodenica i što su bili protivnici ropstva, Elikoti su u ovaj kraj doneli i svoju privatnu biblioteku. Knjige mu je uglavnom donosio Džordž Elikot koji je u njemu prepoznao neverovatan talenat za matematiku i astronomiju nakon što mu je Baneker 1789. godine poslao svoje proračune o pomračenju Sunca.

Dve godine nakon što je Baneker prvi put koristio teleskop i čitao pozajmljene knjige iz astronomije, još jedan član ove porodice, Endrju Elikot, poziva ga da pomogne geometrima u određivanju granica budućeg glavnog grada SAD-a. Baneker je već imao 60 godina i zbog lošeg zdravlja ovaj posao je morao da napusti već posle tri meseca. Njegov zadatak je bio da posmatra položaj zvezda na nebu i na osnovu toga računa na kojoj se geografskoj širini i dužini trenutno nalazi. Povratak kući ga nije udaljio od zvezda i računanja već počinje da pravi tablice u koje upisuje položaje planeta i zvezda za svaki dan u godini. Ove tablice, zajedno sa skicom almanaha koji planira da objavljuje, šalje 1791. godine Tomasu Džefersonu, koji je u to vreme bio državni sekretar SAD-a. U Džefersonu je prepoznavao državnika spremnog da se bori protiv ropstva, iako on nikada nije zauzeo jasno i nedvosmisleno takav stav, a i sam je bio robovlasnik. Baneker je prvi Afroamerikanac koji je javno govorio protiv ropstva a u pismu poziva Džefersona da uradi sve što je u njegovoj mogućnosti kako bi uspostavio rasnu jednakost. Džeferson šalje njegove radove sekretaru francuske Akademije nauka, Markizu de Konodrsetu. Ubrzo za Banekera saznaju društva koja se bore protiv ropstva i omogućavaju mu da počne sa objavljivanjem svog almanaha po kome će postati poznat. Almanah je izlazio šest godina, a svaki broj je sadržavao astronomsku tablicu za godinu dana, ali i veliki broj različitih eseja, medicinske savete, korisne infromacije za ribare, priče o ponašanju pčela, odlomke književnih dela. Poslednji almanah je objavljen 1797. godine, ali su Banekerove tablice tačno predviđale položaj nebeskih tela sve do 1805. godine. Na dan Banekerove sahrane, 1806. godine, u požaru je potupno izgorela koliba u kojoj je živelo, a sa njom su nestali i skoro svi njegovi spisi.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs