Fantastičan paralelni svet

Dugo očekivano ostvarenje „Zlatni kompas“, epska fantastična avantura u kojoj glume Nikol Kidman, Dakota Blu Ričards, Sem Eliot, Eva Grin i Danijel Kreg, od juče se nalazi na redovnom bioskopskom repertoaru. Zasnovan na nagrađivanom bestseleru Filipa Pulmana i prvom delu trilogije „Njegova mračna tajna“, film je adaptirao i režirao Kris Vajc. On se susreo s prvom knjigom iz popularne i nagrađivane trilogije Filipa Pulmana kada je snimao svoj poznati film „Sve o dečaku“. „Od prijatelja sam čuo za fantastičnu trilogiju koja je pisana za decu, ali je u stvari pisana za odrasle“, priseća se on. „Bio sam očaran maštom i smelošću ovih knjiga. A što se tiče filozofske dubine, bacile su u senku sve što sam do tada pročitao“.
Kako bi dobio priliku da adaptira Pulmanovu priču, Vajc je kući New Line Cinema predstavio kako on zamišlja taj film, a zatim je sledeće tri godine posvetio oživljavanju tog filma. „Ova priča nudi sve što reditelj može da poželi – zanimljivu priču, fascinantne likove, psihološku i filozofsku dubinu i sve što je potrebno da se snimi dobar film“, objašnjava Vajc. „Ovo je fantastična priča, o stvarima koje su bitne, kao što su ljudska duša, lojalnost, dobrota i slobodna volja“.
Za producentkinju Deboru Fort put ka snimanju filma prema Pulmanovim knjigama počeo je pre skoro 11 godina kada je prvi put pročitala rukopis „Zlatnog kompasa“ (u Velikoj Britaniji je knjiga izdata pod nazivom „Severna svetlost“). Odmah je zatražila prava. „Pomislila sam: ‘Ovo je izvanredan pisac, i u kojem god smeru da ide želim s njim“, priseća se Fortova. „Zlatni kompas se odvija u svetu koji nije tradicionalna fantazija, a nije ni tradicionalna naučna fantastika. Prilikom čitanja ovih knjiga ljudi upoznaju svet koji je u potpunosti originalan, ali u isto vreme uporediv“, kaže ona.
Izvršni producent Ajlin Mejzel otkrila je takođe ove knjige i saznala da je izvestan broj njenih kolega, uključujući i Marka Ordeskog i Majkla Lina, takođe zavirio u Lajrin svet. „Ovo je priča o putovanju male devojčice ka samosvesnosti i razumevanju značaja slobodne volje,“ objašnjava Mejzelova, „koja je stavljena u čudne svetove i fantazije i realnosti. Filip smatra da ovo nije fantazija. Ono što je najzanimljivije je to da Lajra radi stvari za koje bismo svi želeli da imamo hrabrosti da uradimo. Zbog toga se svi poistovećujemo s njom i verujemo u nju“.
„Zlatni kompas“ je produkcija ogromnih razmera, počev od raznoraznih stvorenja do vrhunskih specijalnih efekata. Ali, za Vajca najvažnija stvar kada je u pitanju ova adaptacija jeste istina koja je u samom srcu Pulmanove priče. „Magično u ovom delu nalazi se kako u njegovom potencijalu tako i u samim odnosima“, kaže on. „Iako je ovde reč o fantastično osmišljenom paralelnom svetu, taj svet prilično verodostojno govori o ovom našem, o našim životima dok smo bili deca, o roditeljima i, uopšte, o jedinkama u društvu. Iako je glavna junakinja dete, u ovoj priči nema ničeg detinjastog. Odnos između kosmičkog i individualnog mora da bude prikazan na način na koji to čini Pulman“.