Pedagoška šećerlema

Odrastanje je drugo ime za suočavanje sa neprijatnim iznenađenjima. Saznamo da svet nije ni jabuka ni šećerlema, da su nam koalicioni potencijali svedeni na apsolutnu nulu čim mrdnemo iz svog doma, da su izborne pobede moguće samo nad voljom baka i deka. Dok smo mali, čitaju nam bajke prepune mlaćenja, sakaćenja i ničim opravdanih preobraćenja, sasvim pogodne da odneguju naciju maničnih depresivaca. Sva povika na gnusne kompjuterske igrice, a njihovo obličje i učinak, u stvari, nije ništa drugo do „ponavljanje u razlici“. U pitanju su samo lekcije iz surovosti koje su tehnološki uznapredovale: i pre svih „pucačina“ jedan Andersen bio je dovoljan da pomrači um. Ni Andersen, ni Šarl Pero, ni braća Grim nisu usamljeni primeri iz kojih ćete naučiti da ispoljena radoznalost, ispunjena želja ili neobuzdana brbljivost sa sobom nose strašne kazne ili bar užasna osujećenja.
Bajke bi trebalo da nas pripreme za neprijatna iskustva: u njih su ugrađene lekcije o ljubavi i smrti, ali i o svemu onome što ih određuje i okružuje, a to su – zabrane. Opravdano ili neopravdano, bajke pripadaju dečjoj književnosti, čiji je zadatak da socijalizuje mala blesava bića. Funkcionisanje u zajednici podrazumeva spoznaju granica – poštovanje tuđe volje i tuđeg poseda, uočavanje razlika između stvarnosti i mašte, prošlosti i sadašnjosti, trenutka i večnosti. S druge strane, imajmo na umu da bajke nastaju u davnom vremenu kad je bilo manje ljudskih prava a više prirodnih opasnosti, u vremenu kad je smrt bila mnogo manje tabu, a više svakodnevica, te je bilo besmisleno koristiti eufemizme o odlasku na nebo teta Grozde i dalekom putovanju mačka Brkajla.
Deo simulirane realnosti bajke jeste i rodna neravnopravnost, potpuno podrazumevana u patrijarhatu. Bajke su pripremale muškarce da budu heroji, osvajači ili bar gazde koji će ključeve od magaze držati na jakom lancu, a žene na kratkom; na ženama je da budu lepe i slabe, verne, poslušne i bez želja. Kad god žena nešto poželi stvari krenu po zlu, pogotovo ako je muž lud da je posluša: odmah se pojavi zla veštica ili gadni patuljak koji uzmu prvorođeno dete u zamenu za zabranjene rotkvice. „Plavobradi“, bajka o serijskom ubici supruga, može se čitati kao opomena ženskom rodu da bespogovorno sluša i kao ohrabrenje muškom da beskonačno kuša.
Ženu svaka želja, radoznalost, pa i ljubav skupo koštaju. Andersenova Mala sirena svoju žudnju da upozna privlačni novi svet platiće gubitkom glasa – svog odličja i aduta, znamenja one apsolutne slobode koju žensko biće ima dok ne spozna seksualnu želju. Odlazak žene u drugi svet moguć je samo uz žrtvu. Mala sirena nije jedina koja će bolom platiti pretvaranje u ženu i potonji povratak u morsku penu. Bajke kao da su pisali fetišisti stopala sadističke provenijencije: setimo se crvenih cipelica u kojima se pleše do smrti i koje se moraju sekirom skidati (opet surova lekcija o tome da ne smeš biti drugačija); kod Peroa je jedna junakinja „nagrađena“ zlatnim ciglama koje niču iza nje čim korakne, dočim se „Pepeljuga“ vrti oko sadističke ideje usađivanja ženske noge u staklenu cipelicu; Mala sirena s gubitkom ribljeg repa i sticanjem lepih ženskih nožica dobija i bol koji se poredi sa hodanjem po noževima. Nedozvoljenu ambiciju Pepeljugine sestre plaćaju sakaćenjem: jedna mora da odseče nožni palac a druga petu da bi uglavile stopalo u cipelicu i dočepale se društvene afirmacije u vidu udaje za princa. Princ se, po logici seksizma, nije potrudio da lepu neznanku pogleda u lice, već je traži po nozi, a ni krv koja lipti po štiklicama lažnih izabranica nije mu nešto znak za uzbunu. Tranširanje stopala, doduše, i nije njegova zamisao: na tu ideju dolazi njegova potencijalna tašta i demonska majka, stub društvene tradicije i gvozdene discipline. Pepeljugina maćeha, kao i plejada veštica koje postavljaju nemoguće uslove i traže ogromne žrtve, samo je perpetuirana slika o tome kako patrijarhat sebe čuva. Sebe čuva na najefikasniji način – uz pomoć autoriteta majke-demona, zadužene da čuva red tako što će sputavati različitost i ohrabrivati vekovne ideale ženske integracije: brak, kuća, deca i ćutanje kao zlato. Sve to ognjem, nožem, vradžbinom.