Specijalni efekti za glinenu armiju

od svojih roditelja.
Kada se imperator vrati u život, naši heroji shvataju da je njegova želja da vlada svetom tokom milenijuma postala još veća. Harajući Dalekim istokom nezamislivim natprirodnim moćima, mumija imperatora pokreće svoju nezaustavljivu legiju iz drugog sveta … osim ako ga Okonelovi prethodno u tome ne spreče.
Film „Mumija: Grobnica Zmaja imperatora“ sniman je tokom pet meseci u Severnoj Americi i Aziji. Montreal, Peking i Šangaj bili su gradovi domaćini u kojima su za potrebe produkcije izgrađeni svetovi koji su 2200 godina udaljeni.
Stil filma je prirodno proistekao iz Koenove životne strasti za kineskom kulturom i proučavanja Budizma. Trudio se da sve bude što verodostojnije, a saradnici koji su radili na dizajnu oslikali su dobar deo duhovnog pejzaža filma, posebno predele na Himalajima i dvorište budističkog hrama. Po Koenu dizajn filma je oslikao kinesku istoriju na neobičan način, pri čemu se on dobro zabavio istražujući dva perioda: period od 200 godina p.n.e. kao i događanja u Kini 1946. godine.
Krajnja verzija filma nije u potpunosti ispratila originalni scenario, Felps i Koen su bili otvoreni za promene scenarija u skladu sa izabranim lokacijama za snimanje. Masivne piramide ležale su i dolini među hiljadama grobnica u kojima su bili ostaci kineske rase istrebljene od strane Mongola, jer su članovi njihovog plemena bili ti koji su odapeli strelu koja je ubila Džingis Kana. Tek pre nekoliko stotina godina Kinezi su otkrili ove predele koji su bili potpuno zaboravljeni. Ove grobnice su poslednji tragovi kulture ljudi koji su ubili zastrašujućeg vladara.
Bez komplikovanih scena borbe ovo ne bi bio pravi film o Mumiji. Ključne borbe uključuju i onu koja se odigrava u Odaja temelja, podzemnom hramu u kome imperator pokušava da oživi svoju Glinenu armiju. Odaja sa plafonima sagrađenim od kostiju palih neprijatelja bila je ispunjena razbuktalim plamenovima koji su iscrtavali stazu kojom je imperator prilazio dok je bacao crnu magiju.
Scena koja je fascinirala kineske novinare bila je borba mačevima između Džet Lija i njegove dugogodišnje prijateljice Mišel Jo. Borba se odigrava u prelepoj i surovoj pustinji Tian Mo i predstavlja prvi put da su Li i Jo na suprotnim stranama u jednom filmu.
Tokom ključne scene jurnjave po Šangaju u kojoj se mumija imperatora vozi u svojim kočijama sa četiri konja (snimana u šangajskom studiju), sarkofazi lete ulicama dok se Lin i Aleks očajnički pridržavaju za kočiju. Sve vreme Konelovi ih prate kamionom punim raketa za vatromet. „To je otprilike kao kombinacija „Poštanske kočije“ i „Ben-Hura““, nasmejao se Armstrong. „Imamo dvoje mladih u glavnim ulogama u borbi sa Jangom koji je na prednjem delu kočija sa imperatorom. Bila je to ogromna i veoma komplikovana scena. Imali smo gomilu od 500 ljudi koja je učestvovala u snimanju te scene svaki dan tokom dve nedelje“. U filmu ima i dosta scena jahanja koje su snimljene u Tian Mou. Većinu posla su odradili sami glumci, a za kaskaderske scene su angažovani kineski jahači.
Za mumiju imperatora i njegovu legiju Glinenih ratnika, tim za specijalne efekte napravio je seriju mekih-čvrstih figura ratnika od gline, koje su mogli da preoblikuju i pomeraju po želji.
Glavni trik VFX tima bio je omogućavanje kretanja imperatoru, a da to ne izgleda kao da je u pitanju čovek koji nosi gumenu masku.
Iako je samo delić Glinenih ratnika iskopan, produkcijski tim je sebi postavio cilj da ih sve oživi. Firma „Digital Domain“ bila je zadužena za kreiranje mnogobrojnih armija i Glinenih ratnika (imperatorovi ljudi) i Armije iz temelja (oni koje je imperator poubijao). Morali su da kompjuterskom animacijom ožive 2.500 vojnika Hrama i 4 800 Glinenih ratnika.
Proučavajući istorijske dokumente, od drevnih prikaza balsamovanja do često mračnih knjiga o anatomiji i fiziologiji, tim je ubrzo uradio pravu studiju iz kineziologije i muskulature.
Originalne statue Glinenih ratnika same po sebi su predstavljale istorijski dokument imajući u vidu da je svaki od vojnika Sjena imao jedinstven lik i telesnu građu. Nakon skeniranja njihovih figura tim je osmislio lukav način kako da im razmeni delove tela, tako da publika nikada pred sobom nema dva ista vojnika dok ih gleda kako jurišaju preko bojnog polja. Kada je na kolekciju geometrijski oblikovanih figura dodata tekstura terakote, osvetljenje, senke i pokreti pomogli su da se dočaraju hiljade jedinstvenih ratnika. Trebalo je još omogućiti im da se pokreću, pri čemu su se figure lomile iznova i iznova. Ni malo lak zadatak s obzirom da je trebalo pokrenuti nepomične figure i dijapazonu pokreta dodati i borilačke poteze.
Domaći distributer filma je Taramount.