Spontana internet čajanka na mejling listi

Zvanično pismo biva poslato listi ljudi. Neko odluči da pritisne „odgovori svima“ (reply to all) i situacija postaje dobro poznata. Iznenada, lenje tačke online univerzuma bivaju povezane slučajnim klikom neukog miša. Pisamce stiže svima, i nekoliko, na prvi pogled mrzovoljnih, želi da prijavi katastrofalnu grešku. Traži da mu ne stižu tuđa pisma. U nastavku se žale na prepuno sanduče moleći da budu izuzeti iz onoga što će se tokom toplog ponedeljka pretvoriti u pravi mali slučajni čet. Njihove pridike u neumornom moru raspoloženih kuckača bivaju progutane na oko besmislenim porukama: „Hocu da imam posao gde cu moci… da govorim kancelarija umesto ofis… kolegama pricam o ribama sa Ade i stilskim figurama, a ne o inkamima i ekspensima, da me ponedeljkom pitaju ’kako si se dovukao kuci u subotu’, a ne ’kako ste proveli vikend, kolega’…“
Za ljubitelje knjiga koji su ovog ponedeljka grejali kancelarijsku fotelju pred kompjuterom mestimično gvireći u inbox, pozivnica za promociju „Istorije Ružnoće“ Umberta Eka u izdanju izdavačke kuće „Plato“ pretvorila se u pravi nasumični čet vedrih, sarkastičnih ljudi željnih da ubiju kancelarijski dan.
Iako je improvizovana lista haotična hrpa nabacanog štiva, nije teško naći u njoj neki metod. „Citaoci svih zemalja ujedinite se!“ – uskliknuo je porukom jedan od učesnika dok je sve jasnije ispod namrgođenog odbijanja „da se gubi vreme“ listom počeo da provejava osećaj da suština ovog dopisivanja nije toliko u zajedničkim interesovanjima koliko u potrebi da se ostvari bilo kakav kontakt.
Pomalo sitničarska želja jednog od učesnika da proda dobro očuvanog fiću „kulturnoj i obrazovanoj personi a ne nekom divljaku“ izazvala je taman toliki rast raspoloženja da je ishod bio nezaustavljiv – „nema skidanja sa liste dok ne pobrojimo koliko nas ima“, uzviknula je entuzijastično jedna od dopisivačica. Ipak, pored emotikona oduševljenja primedbi i pitanja, pokušaja da se zada jasna tema na koju bi ljudi pisali, među razuzdanom hrpom ljudi probila se i sumnja – Da to nije neko organizovao?
Ljubav prema spontanom trenutku sreće koji se dešava po svojim zakonima i bez ičijeg upliva ili planiranja (a uz to i bezobrazna) akcija vođena marketinškim ciljevima? U već razvijenom razgovoru na pokušaje da se otkrije (mističan) uzrok silnih mejlova koji su zatrpali mnoge sandučiće odgovarano je u stilu „Gospodine X, pridikama nema mesta. Ako zelite da pomognete, mozete to uciniti u bilateralnoj komunikaciji. Uzivajte u ovom trenutku, zabavno je!“.
Ipak, niko se nije potrudio da otkrije uzrok samoj zabavi. Osim dvadesetak duhovitih primedbi, nekoliko sasvim šašavih oglasa, i jedne, presudne zahvalnice koju je izvesna vinovnica dana poslala mejling listi „Plato-a“, među redovima ispisanim navrat-nanos – samo je osećaj slatkog greha doneo utisak dobrog provoda – „Ne prestajem da se smejem. I to sam u kancelariji“ – prokomentarisao je neko.
Poluanonimni neznanci postaju jedni drugima sagovornici žaleći se na neugodan stil života u kancelarijskim karijerama – „Ljudi, ja vozim ficu, slusam Bitlse i neretko pricam sam sa sobom, nisam ja za ovo…“, očajava neko ko se predstavlja kao „Cuvar vatre“ i dodaje: „Poklanjam ficu onome ko mi nadje posao… Ili bar onome ko ozeni moju babu i odvede je iz stana kod Arene i time okonca moje podstanarske muke…“
Sarkazam ranog lenstvovanja, ljubavi prema ljudima i dobrog raspoloženja u dva-tri poteza mišem preko ekrana pretvorio se u pravi pravcati onlajn fenomen dajući prostor da se nerazumljivim jezikom posvećenih kaže: „Ko ponudi sestru dobije ficu i posao“.
I pride useljivu babu od onog cuvara vatre…“
U 17 časova radni dan modernih ljudi je gotov. Uz pozdrave zadovoljstva opraštaju se jedni od drugih – „Evo vec skidam kravatu i bezim napolje!! :-))“. U inbox-u, posle dužeg zakrčenja, primljenih poruka – nula. Za slučajnim prolaznicima ostaje važno pitanje koje se tiče stereotipa modernog života – jesu li ljudi danas usamljeni? Ako jesu – zašto se ne upoznaju sa drugima? Zašto zatvaraju svoje živote za prolaznike kao stidljive školjke, otvarajući bolju stranu svojih ličnosti samo na ovakve načine? Malo razgovora „ispod žita“ ukradenog od radnog vremena uspelo je da nekima na lice „instalira“ osmeh – tehnička greška učinila je da se druželjubivost ljudi otkrije.
U strogo kontrolisanoj stvarnosti i bez slučajnosti to je sve ređe. To je problem vezan za tesan odnos tehnologije i društva, o kome će i nadalje biti pisano. Što se mejling liste tiče, ona je modifikovana istog dana tako da do večeri zabave više nije bilo.