Vodena nedelja: Koji običaji su povezani sa prvom nedeljom posle Uskrsa otkriva etnološkinja dr Vesna Marjanović

Vodena nedelja – običaji i simbolika

Međutim, praznovanje Uskrsa ne završava se trima prazničnim danima, već je njemu posvećena i naredna sedmica, u narodu poznata i kao Vodena nedelja ili Tomina nedelja. O brojnim narodnim običajima koji se odnose na taj period, za emisiju „S kolena na koleno“ govorila je dr Vesna Marjanović, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

Prema njenim rečima, nijedan ritual ne traje jedan ili dva, tri dana, već imamo preduskršnje običaje, uskršnje običaje, koji i dalje traju, a zatim slede postuskršnji običaji, koji se završavaju sledećeg ponedeljka, koji je poznat i kao Uskrs za mrtve, Ružičalo, Kumačni ponedeljak, Pobusani ponedeljak – sve zavisi od kraja do kraja, kako se gde naziva.

Dr Marjanović objašnjava da u severnim krajevima naše zemlje, u Vojvodini, prvog ponedeljka nakon Uskrsa momci obilaze devojačke kuće i polivaju ih vodom, dok u utorak devojke to rade svojim momcima ili drugovima, što predstavlja jednu vrstu zabave. No, ona ističe da to ne bi povezala sa srpskim običajima, ali je u našu kulturu došlo preko katoličke veroispovesti, a preuzimanjem običaja, to se odomaćilo među srpskim stanovništvom u Vojvodini.

„Južno od Save i Dunava mi nemamo Vodenu nedelju, niti polivanje momaka i devojaka, već se sasvim drugačije manifestuju ovi dani, i u utorak, taj drugi ili treći dan Uskrsa, uglavnom južno od Save i Dunava stanovništvo izlazi na groblje, što se u severnim krajevima događa u Pobusani ponedeljak“, objašnjava etnološkinja.

Ona navodi da iako se Uskrs smatra radosnim praznikom, i ne bi ga trebalo povezivati sa grobljem, u narodu se odomaćio taj običaj da se južno od Save i Dunava, prvog utorka posle Uskrsa, prepodne odlazi na groblje i da se polivaju grobovi. Iako se sveštenstvo u mnogim krajevima naše zemlje buni protiv toga, ovaj običaj je ipak jači, jer je ljudima važno da danas budu u zajednici sa svojim mrtvima.

„Kad se narod okupi, tu je hrane i pića, zaboravi se i mesto gde je, tako da se čak i zapeva. Ali to nije ništa neobično za naš mentalitet, jer stalno se prepliću ti obredi vezani i za život i za smrt, i naravno čim je veća grupa ljudi, i hrane i pića u izobilju, onda dolazi i do jedne druge atmosfere protiv koje jeste crkva, ali narodni običaji su nekad jači od samog učenja i uopšte onog morala koje propisuje samo hrišćanstvo“, navodi dr Vesna Marjanović.

Na pitanje šta je simbolika polivanja među mladićima i devojkama, ona objašnjava da Uskrs, iako ima malo elemenata narodne religije i uopšte obredne prakse, mi možemo to da povežemo, na jednom širem planu, sa prolećem i sa novim vegetacionim periodom koji nastupa. Elementi vode, jaja i vatre, koja je prethodila przniku, jesu elementi očišćenja i plodnosti, na neki način, napominje etnološkinja.

Na drugi dan Uskrsa u nekim delovima Srbije, naročito u istočnim i severoistočnim krajevima, sprema se poseban kolač, i tada ga mladi bračni parovi nose kumu ili majka, odnosno tašta, pripremi za zeta poseban kolač kružnog oblika u čijoj sredini se nalazi farbano crveno jaje, što povezuje simbol kruga, ali i plodnosti i želje za očuvanjem zajednice.

Kada je reć o Malom Uskrsu, koji prethodi danu koji je posvećen mrtvima – ponedeljku, tada se na groblje nose i uskršnja jaja, ali to nisu ona jaja od Uskrsa, već se boje ponovo, najčešće u lukovini ili koprivi i ne ukrašavaju se. Ta jaja se namenjuju svakom pokojniku.

Sa druge strane, u nekim krajevima Srbije taj Kumačni ili Pobusani ponedeljka je posvećen mladima, tako da se život i smrt, kao što vidimo, neprekidno prepliću, zaključuje dr Vesna Marjanović.