Foto: Predrag Cile MihajlovićUskrs je velika i radosna crkvena i narodna svetkovina koja se slavi tri dana. Običaj pozdravljanja na Uskrs je „Hristos vaskrse”, a odgovor je „Vaistinu vaskrse”. Centralno mesto u uskršnjim običajima je bojenje jaja, kucanje njima i njihovo poklanjenje i ritualno jedenje. Običaj bojenja jaja poznat je i drugim hrišanskim narodima u Evropi, što potvrđuje negovu starost.
U religijі i mitologiji jaje ima veliki značaj, a naročito se često spominje u mitovima o stvaranju sveta, gde je predstavljeno kao izvor života, što istovremeno znači da je imalo veliku ulogu i u kultu mrtvih. Kod nas, a i kod drugih naroda, jaja su imala važnu ulogu i prilikom setve (zakopavalo se u brazdu od oranja) i u prolećnim magijskim radnjama oko stoke (razbijіalo se o rog naіstarijeg ovna), a što je sve povezano sa kultom plodnosti.
U Šumadijі običaj je da se jaja boje na Veliki petak. Prilikom bojenja jaja za Uskrs, prvo obojeno jaje obično se izdvaja. Ono se načeše posebno boji i tom se jajetu pridaje naročita magijska moć: štiti ljude od bolesti i svakog zla, čuva stoku i useve. Običaj je da se prvo jaje (čuvar) boji u crveno.
– Valjalo je i da se na Uskrs, posle sedam nedelja posta, svako omrsi jajetom, kao i da se protrlja po licu crvenim jajetom, radi zdravlja. Iz istog razloga, na Uskrs su se naši stari umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje. Apotropejsko (predmet koji po narodnom verovanju štiti od nesreće) dejstvo imaju ne samo cela jaja, već i same ljuske od njih, pa tako u Levču žene pokupe ljuske od razbijenih jaja, isitne ih i zalepe za gornji deo praga – ragastova na ulaznim vratima, kao vid zaštite, kaže za Danas etnološkinja Svetlana Radojković iz Narodnog muzjeja Šumadije u Kragujevcu, dodajući da je opšti običaj kod hrišćana da se o Uskrsu daruju jajima, kako ukućani, tako i svaki gost ili slučajni namernik koji uđe u kuću tokom tri dana Uskrsa, a jaja se šalju i na dar.
Lukovina, lišće, batik, vosak i šaraljka
U bojenju i šaranju jaja probitno su upotrebljavana sredstva i primenjivana jednostavna tehnika koju možemo smatrati autohtonom – jednostavno bojenje materijama koje se nalaze u kući ili oko nje.
– Pojava jeftinih anilinskih boja potiskuje stariju tehniku bojenja i šaranja jaja, unosi se novo šarenilo boja, ali na štetu skladnosti i lepote, smatra naša sagovornica.
Nekada su se za dobijanje boja koristile određene vrste biljaka ili njihovi delovi (list, cvet, koren…). Da bi se dobila crvena boja, u Lepenici, Gruži, Jasenici i Levču, jaja su se bojila rujem. Mlečika se koristila za žutu boju, a za tamnije žutu (do crvenkaste i mrke) upotrebljavale su se ljuske od crnog luka – lukovina. Žutozelenkasta boja postizala se bojenjem jaja koprivom ili vočkom (koja raste gde je zemljište podvodno) kao i travom pupom. Za mrku boju korišćena je orahovina – ljuske, kora i žile drveta. Jačina boje zavisila je od dužine kuvanja.
Kolekcija uskršnjih jaja u Etnološkoj zbirci Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu sastavni je deo zbirke pod nazivom Duhovna kultura. Prikuplena su u periodu od 1979 – 1983. i u 2006. godini. Uskrišnja jaja iz zbirke, prema tehnikama ukrašavanja kako navodi Svetlana Radojković, mogu se podeliti u tri vrste.
– Prvu vrstu predstavljaju šarana jaja, na kojima se, da bi se izveli ornamenti, najčeše primenjuje tehnika poznata u nauci kao batik: tankim slojem voska prekrije se površina koja ne treba da se oboji, pa se posle bojenja taj vosak skine, navodi Svetlana Radojković.
Drugi način je šaranje voskom pomoću šaraljke, kada se čisto, zagrejano jaje našara, a potom stavi u neku boju da se oboji. Šaranje jaja voskom je opšte rasprostranjena tehnika, a vosak se smatra čistim i svetim. Na principu prekrivanja izvesnih površina, odnosno linija prilikom bojenja, kao kod batika, jaja su šarana pomoću prirodnih listića od trave i lišća, tako što su stavljani na jaje, a zatim se obavijaju nekim materijalom, da se list ne skine i zatim stavlja u boju. U Šumadiji se koriste listovi jagode, ruže, pelina, selena, peršuna, deteline… Umesto prirodnog cveća i listića mogu se upotrebiti i komadići sečene hartije.
– Treća vrsta šaranja jaja je upotrebom tempera, gde se na već obodenom jajetu slikarskim tehnikama izvode uglavnom biljni ornamenti (grančica đurđevka, mimoze i sl.). Ova vrsta šaranja jaja pojavila se dosta kasnije i izlazi iz okvira tradicionalnih načina, napominje naša sagovornica.
Cveće, ptice, ribe, zmije ali i munje
Takođe prisutno je obilje motiva koji se primenjuju na uskršnim jajima i oni su načešće krajnje stilizovani. Kod šaranja jaja voskom izvode se različiti ornamenti, kako religijski, tako i biljni, geometrijski i zoomorfni. Religijski uticaj se ogleda na jednom broju jaja koja imaju iscrtan krst i često ispisana slova H V ili natpis Hristos Vaskrese.
– Nabolji primer u našoj kolekciji su jaja koja su šarale kaluđerice iz manastira Drača. Najčešći su ornamentalni motivi na šaranim jaima biljnog porekla i oni se izvode naturalistički. Cveće i lišće su simboli proleća i na uskršnjim jajima simbolizuju nov život, obnavljanje života, ističe ova etnološkinja iz kragujevačkog muzeja.
Od zoomorfnih motiva zastupljeni su motivi ptice, ribe, zmjie, kornjače, leptira i oni nose određenu simboliku. Na jajetu koje se naziva „strašnik”, prikazani su, između ostalih i motivi Sunca, Meseca i munje. Verovalo se da ovakvo jaje štiti domaćinstvo i useve od nevremena. Ono se na Đurevdan zakopava u vinogradu ili njivi, ili se čuva i pred nepogodu iznosi u dvorište.
Veština šaranja jaja zadržala se samo ponegde. Stare tehnike bojenja i šaranja jaja postepeno se napuštaju, pa se jaja danas uglavnom boje anilinskim bojama i drugim praškastim materijama koje imitiraju peskarenu površinu i šaraju sličicama (često sa junacima crtanih filmova) ili oslikanim omotačima koji se kupuju.
– Ovi načini šaranja su mnogo brži, sa mnogo manje truda, ali na uštrb lepote i simbolike koja je davno zaboravljena, zaključuje Svetlana Radojković.
Uskrs za mrtve – Pobusani ponedeljak
U okviru običaja vezanih za proslavljanje najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa značajan je i Pobusani ponedeljak koji se praznuje osmi dan po Uskrsu, posle Tomine nedelje. Običaj je da se tog dana posećuju grobovi pokojnika, pale sveće, prelivaju grobovi vinom i kade, a nekada su pojedini pozivali i sveštenika da očita molitvu. Grobne humke se uređuju „pobusavaju se” po čemu je praznik i dobio ime.
– Pobusani ponedeljak je Uskrs za mrtve. Za pobusani ponedeljak ostavljaju se obično crvena jaja od Uskrsa, ali se i naročito boje za tu priliku (najčešće u crvenu boju, a u nekim krajevima i u lukovini) i nose na groblje gde se međusobno dele i ostave na grobovima „mrtvima za dušu”, kaže Svetlana Radojković.
U nekim mestima nosi se onoliko jaja koliko ta porodica ima grobova, u nekim više i dele se preko groba tako što se namene određenom pokojniku, a iznose se na grob pokojnika koji je poslednji preminuo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
