Zanzibar: Oltar na mestu pijace robova 1Foto: Iz lične arhive

Dok se čeka plima, može se prošetati do lokalnih naselja, prilepljenih uz moderne hotele, čiji je svakodnevni život neznatno izmenilo mondensko susedstvo.

U unutrašnjosti, pored lokalnih puteva sa volovskim zapregama, vidi se od čega stanovnici ostrva žive: na plastičnim folijama suši se berba karanfilića i bibera.

Iako nije autohtona biljka, karanfilić je glavni izvozni proizvod Zanzibara.

Početak gajenja karanfilića na Zanzibaru podudario se sa vlašću omanske dinastije Busaida, sredinom devetnaestog veka.

Zanzibar je odavno bio poznat Evropljanima kao trgovački grad i polazna tačka za istraživanje Afrike; Livingston, Stenli i Kameron odavde su kretali u unutrašnjost kontinenta.

Plantaže su zahtevale ogroman rad; zanzibarski trgovci su bili spremni da obezbede ponudu – robove.

Imali su otvorene trgovačke puteve, jer su sa kontinenta kupovali još jednu robu čija je trgovina, uz trgovinu robovima, obeležila tamnu stranu istorije čovečanstva: slonovaču.

U muzeju ropstva u Zanzibaru predstavljeni su pljačkaški pohodi trgovaca robovima i slonovačom i tragedija robova.

Na početku su u robove pretvarani zarobljenici, a sa porastom zahteva evropskih trgovaca, plemenski sukobu imali su za isključivi cilj sticanje robova. Moćni zanzibarski trgovci podsticali su sukobe ili se i sami uključivali u „lov na robove“.

Najmoćniji od njih, Tipu Tip, sa svojim najamnicima vladao je velikim delom istočne Afrike i Konga.

Livingston, veliki protivnik ropstva, svedočio je o njegovim okrutnim postupcima, ali je Stenli, pošto mu je Tipu Tip učinio nekoliko usluga, napisao da je trgovac „arapski džentlmen“.

Taj „džentlmen“ je u svojoj (auto)biografiji opisao metode porobljavanja, pljačku i paljenje sela uz pomoć pripadnika lokalnih plemena, koje nije sprečavao ni da ne proždiru zarobljenike.

Na putu do obale, robovi su bili podvrgnuti mučenjima.

U parovima su bili spojeni drvenim jarmovima i vezivani lancima; devojčice su silovane; dečaci kastrirani, jer su evnusi bili vrlo traženi.

Na ostrvu su prolazili kroz carinu, na kojoj je sultan – inače vlasnik harema robinja – ubirao robovsku glavarinu.

Završavali su na pijaci robova u centru Zanzibara, postrojeni po snazi, pregledani i prodavani.

Iste godine kada je trgovina robovima ukinuta, na mestu pijace robova započeta je gradnja crkve, kao svojevrsni oblik oproštaja od greha. Danas je pored nje muzej ropstva.

Bogatstvo stečeno trgovinom robova i slonovače davno se istopilo.

Nekadašnja sultanova palata je oronula. Ogromna palata Tipu Tipa je u ruševinama.

Zatvorena su njena raskošna ulazna vrata, najlepša u zanzibarskom Stoun Taunu, koji se ponosi svojim drvenim ulazima…

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.