Foto: Shutterstock/Carlos_PascualSa svakim dolaskom kraja godine, hiljade ljudi širom sveta sa entuzijazmom piše novogodišnje odluke: „od ponedeljka ću da vežbam“, „od januara ću da štedim“ ili „prestajem sa lošim navikama“. Ali već sredinom januara većina tih odluka ostane samo na papiru — ili u mislima. Istraživanja dosledno pokazuju da samo mali procenat ljudi ispuni svoje ciljeve.
Šta kaže nauka?
Većina ljudi odustane — brzo. Prema nekim podacima, samo oko 8–12% ljudi zaista ispuni svoje novogodišnje odluke. Studije pokazuju da oko 77% ljudi drži svoje odluke prvu nedelju, ali nakon dve godine taj broj padne na oko 19%.
Čak i u većim populacijama, veliki broj ciljeva ostaje neostvaren jer su preambiciozni, slabo planirani ili se oslanjaju više na volju nego na strategiju, navodi Verywell Mind.
Ova statistika ne znači da su nam ciljevi loši — već da način na koji ih postavljamo skoro nikada ne uzima u obzir psihologiju ljudskog ponašanja i promene.
Zašto novogodišnje odluke brzo propadnu?
1. Preveliko očekivanje i preveliki koraci
Ljudi često biraju ciljeve koji zahtevaju drastične promene — kao da mogu preko noći da prevaspitaju svoje navike. Takvi ciljevi deluju inspirativno, ali su teško ostvarivi.
2. Nerealna formulacija samih ciljeva
Ciljevi poput “smršati 10 kg” ili “prestati potpuno s nečim” nemaju plan ili pozitivnu formu — i često su orijentisani na izbegavanje nečega umesto usvajanja nove navike.
3. Oslanjanje na volju umesto na strategiju
Volja je kao mišić — brzo se “umori”. Ako nemate strukturu i navike koje pomažu promeni, već se oslanjate samo na “snagu volje”, vrlo brzo ćete posustati.
4. Unutrašnje blokade i spoljni pritisci
Često odluke nisu iskrene — one dolaze iz osećaja stida, društvenog pritiska ili poređenja s drugima. Cilj koji nije autentičan vrlo brzo gubi motivaciju.
Šta treba da uradite
Stoga, umesto klasičnih „novogodišnjih odluka“, evo konkretnih saveta kako da postavite cilj koji ima šansu da potraje:
1. Fokusirajte se na navike, a ne na rezultate
Umesto „smršati 10 kg“, formulišite:
“Tri puta nedeljno ću da šetam 30 minuta.”
Dodavanje pozitivne navike je lakše za usvajanje nego oduzimanje nečega.
2. Razbijte cilj na male “mikro-korake”
Veliki ciljevi nas često parališu. Postavite sebi manje zahteve koji se lakše uklapaju u svakodnevicu.
3. Postavite konkretne „pametne“ ciljeve
To znači: specifične, merljive, relevantne i vremenski određene.
4. Uključite nagrade i zadovoljstva
Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji uživaju u samom procesu promene imaju veću šansu da istraju u tome.
5. Fokus na proces, a ne samo ishod
Zapitajte se ne samo šta želite da postignete, već i kako ćete konkretno svaki dan doprineti tom cilju i uživati u procesu.
6. Ne shvatajte neuspeh kao fijasko
Promena ponašanja je ciklična — padovi su normalni, a često i izvori novih uvida.
Umesto da sebi postavite niz zahtevnih novogodišnjih odluka, pitajte se: “Koju jednu malu naviku mogu da promenim odmah, koja će mi doneti osećaj kontrole i napretka?”
Time ćete biti bliže pravoj promeni — a ne samo praznom obećanju koje traje dve nedelje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
