Zbog čega se često budimo neposredno pre alarma?

Iako sve izgleda kao slučajnost, naučnici veruju da se iza ovog fenomena krije objašnjenje.

Prilično je iznenađujuće da naša tela imaju osećaj za vreme dok spavamo – ali prema naučnicima, to nije nemoguće.

Naše telo kontroliše snop nerava poznatih kao suprahijazmatsko jezgro, koje se nalazi u sredini mozga.

Nervi igraju vitalnu ulogu u kontroli našeg krvnog pritiska, telesne temperature i, što je važno u otkrivanju ove misterije, našeg osećaja za vreme, izveštava Lad Bible.

Suprahijazmatično jezgro je u stanju da odlučuje kada se osećate pospano, a kada potpuno ‘pospano’, pa sada znate koga da krivite kada vam se spava čak i nakon što ste sinoć dali svom telu osam sati sna.

Telesni sat svake osobe reaguje na rutinu, postajući efikasniji kada idete u krevet u isto vreme svake noći i budite se u isto vreme ujutru. Važnu ulogu u svemu igra protein koji se zove PER, koji reguliše ciklus spavanja i budnosti, piše RTCG.

Nivo proteina raste i pada tokom dana. Najviše je uveče, dok je najniže tokom noći. U međuvremenu, nizak nivo ovog proteina će dovesti do niskog krvnog pritiska, čineći da se osećamo „ošamućeno“ i spremni za spavanje.

Naučnici ističu da ako se držite doslednog rasporeda spavanja, vaše telo će naučiti da se prilagodi i poveća nivoe PER neposredno pre nego što alarm treba da se oglasi.

Ovo povećanje se obično dešava oko sat vremena pre nego što se alarm oglasi, jer istovremeno oslobađamo hormone stresa.

I dok je sada verovatno jasnije zašto se budimo pre nego što se alarm oglasi, za one koji se bore da zaspiju, vojni način spavanja može biti koristan.

Kako vojnom metodom zaspati za dva minuta

Reč je o metodi koja je prvi put pomenuta 1981. godine u knjizi Lojda Vintera „Relak and Vin: Championship Performance“, a podrazumeva smirenje tela i postepeno opuštanje.

Cilj je da se ‘isključi’ svaki deo tela od glave do pete redom, počevši od opuštanja mišića na čelu, očima, obrazima, vilici i ramenima, rukama i grudima. Neophodno je fokusirati se na disanje, a zatim opustiti stomak, butine, kolena i stopala. Naravno, uz telo je važno i „osloboditi“ um od bilo kakvog stresa.