Gledajući promo materijal i snimke, mislio sam da mogu da pretpostavim šta nas čeka, ali bio sam naivan. Dvodimenzionalne su informacije a ovaj skup imaju mnogo više od toga. Stižemo ubrzo posle Mrkonjić Grada u Zelenkovac. U toku tonske probe niškog benda Jayus Jazz. Uživanje je već krenulo. Puši se kazan sa pasuljem, roštilj i žamor veselih gostiju i muzičara. Boro Janković alijas Zelenkovac je centralna figura. Markantni lik slikara, koji živi u ovom nekrunisanom carstvu. Mala i harmonična ekipa, kroz neformalni pristup sve postiže.

Dnevne ulaznice i mesto u kampu su više nego simbolične. Hrana, piće, suveniri, šumski med ili egzotične rakije su takođe vrlo pristupačne za nomadski džep. Smešteni smo u funkcionalnoj kolibi prijatelja desno od bine. Sa terase pratimo dešavanja ali prava atmosfera je ispred bine ili na klupama kafanice među drvećem. Dosta stranaca iz EU i iz regiona polako popunjava naselje. Sede skupa muzičari, publika, tonci, konobari, slikari a u prolazu bude pasa, mačaka a viđen je i vuk u poznim godinama, koji je hipnotisan džezom izgubio agresivnost i bio fin posmatrač.

U toku nastupa energičnog fjužn džez benda iz Holandije „Kuhn Fu“, kontrabasista je u žaru pleas sa instrumentom pao sa kamene i povisoke bine. Feniks sa tregerima, otresa prašinu sa pantalona i vraća se dok njegove kolege odozgo melju svojim ritmom. Gitarista na ivici panka i rokabilija. Totalni derilijum koji pokazuje da nije sve u zvučnim imenima, već u odličnom pristupu. Za četiri dana 12 odličnih grupa plus sešn koji je organizovao Jan Kovač, inače sin vanvremenskog muzičara, Borisa Kovača.

U subotu veče hipnotisali su nas (Anti) world orkestar The Cyclist Conspiracy pojačan sa tri sjajna gostujuća ženska vokala pod vođstvom fantastične etno pevačice Svetlane Spajić. Iz zelenila je pokuljala reka ljudi da vidi o čemu se radi. Čudan spoj koji probija sve barijere. Magija šumskih vila je dovoljno učinila da možda i neki prosečni postaju perfektni. Ovde su svi zvezde i bitni. Nema VIP loža ili privilegovanih.

Punoletstvo festivala i tri decenije trajanja Zelenkovaca, pokazuje da ipak nije baš sve u novcu, već da ima nešto i u entuzijazmu, sjajnom prirodnom ambijentu, dobroj muzici i pozitivnoj energiji istinskog misionara Bore Zelenkovca. Izgleda da taj neobični miks čini čuda. Na kraju bih poželeo da što duže traje i postane stalna referenca u kalendaru svih zaljubljenika u prirodu i muziku. Sledeće godine poslednjeg vikenda u julu obeležite jednom notom u svom notesu. Vesela komuna sa poglavicom Borom čeka sve otvorenog srca.