Gde je Tito stao sa CERN-om 1961. godine, tu je Tadić, uslovno rečeno, nastavio 2012. Srbija je potpisom predsednika Borisa Tadića i službeno pristupila organizaciji CERN (akronim francuskog naziva Conseil Europeen pour la Recherche Nucleaire) ili Evropskom savetu za nuklearna istraživanja. Da podsetimo, Josip Broz Tito, doživotni predsednik bivše Jugoslavije, čije „nasledstvo“ je Srbija uporno koristila, inicirao je da zemlja još 1954. pristupi tom naučnom projektu. U ime države pristupanje je tada potpisao veliki autoritet u oblasti nuklearnih istraživanja dr Pavle Savić.
Jugoslavija je tada bila među malobrojnim zemljama osnivačima. Prava naučna avangarda. I pored svega, Tito je odlučio da 1961. članstvo u toj evropskoj organizaciji prestane, a tumačenje za javnost je bilo da je reč o suviše skupom članstvu, od milion maraka godišnje. Mnogi smatraju da to nije bio jedini razlog, već narasle nuklearne ambicije. Teza o mogućim naporima da se napravi domaća nuklearna bomba nikada nije potvrđena…
Bilo je to koliko zbog konspirativnosti projekata u političkim „zonama sumraka“ tadašnjeg politički i blokovski podeljenog sveta toliko i zbog činjenice da su istraživanja u oblasti fisije, cepanja čestica, još bili vrsta naučnog izleta u nepoznato. Baš kao što je danas za većinu maglovita i nejasna glavna teza i tema istraživanja u CERN-u – potraga za Higsovim bozomom ili nebeskom tj. božanskom česticom, koja je bila u temelju sveg poznatog materijalnog sveta posle Velikog praska.
Naši naučnici su u tom „božanskom poslu“ učestvovali i bez članarine, koja je i danas skupa – milion švajcarskih franaka godišnje. Iz Srbije je u CERN stigao i važan deo napravljen u „Loli“, poklopac na ATLAS-u, jednom od četiri detektora velikog hadronskog kolajdera ili udarača snopova čestica fotona pri brzinama bliskim brzini svetlosti. I bez članstva tamo je bilo angažovano 35 naših naučnika. Božja čestica još nije nađena, a Stiven Hoking se kladio da taj posao neće biti ni obavljen.
No, ni to nije najvažnije. U jednom „sporednom“ istraživanju na inicijativu iz italijanske laboratorije Opera pronađena je čestica neutrino, koju je pominjao još Nikola Tesla, brža od fotona, za koje je prethodno Albert Ajnštajn tvrdio da su najbrži. Generalni direktor CERN-a Rolf Diter Hojer smatra da će srpska nauka i industrija imati korist od ovog članstva jer će biti u jednom od vodećih svetskih centara nauke. Naši veruju da ce im se uloženi novac višestruko vratiti. Moguće, ali samo ako se potakne domaća pamet, zapravo naučnici koji znaju kako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
