Drug i doktor

Ove druge se listom odnose na vreme kada je kao potpredsednik srpske vlade iz redova Jugoslovenske levice, zajedno sa ostala dva potpredsednika Vojislavom Šešeljem (SRS) i Ratkom Markovićem (SPS) putovao u Prištinu, da pregovara sa predstavnicima Egipćana, Aškalija i drugih egzotičnih manjina, dok je stolica za tadašnjeg vođu OVK Hašima Tačija zvrjala prazna.

Dobri lični odnosi Bojića i Šešelja i njihove međusobne šale, uključujući i javno objavljivanje „tajnog dokumenta“ CIA o destabilizaciji tadašnje države SR Jugoslavije čiji je naziv sadržao i „finansiranje projekata“ i „demokratske institucije“, svedočili su tada o čvrstini crveno-crne koalicije, pa čak i o tihom puču: da se odluke ne donose više u krugu Slobodana Miloševića i socijalista, nego u okruženju njegove supruge i čelnice JUL-a Mire Marković i Šešelja. Ovih dana, odjeci te saradnje još uvek provejavaju – dok Markovićeva poručuje iz Moskve da je spremna da se vrati u otadžbinu čim se za to stvore uslovi (obustave sudski procesi), dotle Bojić pomaže kao lekar Šešelju da mu se možda desi to isto. Naime, obišavši nekadašnjeg koalicionog druga u pritvoru u Hagu, Bojić je objavio da je Šešeljevo stanje sve gore, i da mu je srce bolesnije nego Miloševiću kada je umro Sheveningenu.

Bojić, internista po specijalizaciji, rođen je 13. marta 1955. u Kolašinu, a njegov uspon počinje kada je u 34. godini postao direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, gde je ostao upamćen njegov napis namenjen pacijentima – „svi koji nemaju vezu, nek mi se obrate, ja sam im veza“.

Prvo je bio u SPS, a u JUL-u od 1997. godine. Bio je poslanik, pa potpredsednik vlade, pa ministar zdravlja. Mediji tvrde da je protiv njega vođeno najmanje pet različitih istraga, ali je, koliko je poznato, optužnica podignuta samo zato što privatna klinika Ostrog na čijem je čelu, nije platila porez. A jedna od primedbi prilikom imenovanja sadašnjeg ministra Zorana Stankovića, odnosila se na to što je ovaj predavač na privatnoj Medicinskoj akademiji „US Medical School“, čiji je Bojić dekan i redovni profesor. Mediji spekulišu navodnim podatkom da je u tu školu narko-bos iz Pljevalja Darko Šarić investirao pola miliona evra.

„Čovek sam koji, iznad svega, voli lepu reč. Moj moto je narod, moje zanimanje je pomoć narodu, a umetnost i literatura su te s kojima živim“, kaže Bojić o sebi.