Posle poprilične, više medijske nego političke prašine – koju je sam podigao – poslanik nemačke Socijaldemokratske stranke (SPD) Josip Juratović odlučio je da se izvini. Gostujući na jednoj televiziji, ovaj član Bundestaga hrvatskog porekla rekao je da bi ukinuo pravo glasa dijaspori i manjinama na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Posle negativnih reakcija koje je izazvao, izrazio je žaljenje što je došlo do „nesporazuma“ i objasnio da ne želi da ospori pravo glasa manjinskim zajednicama od kojih je u Hrvatskoj najbrojnija srpska.
Međutim, daleko veću pažnju privukla je Juratovićeva izjava da „u srpskoj vladi ima idiota“.
„… Ona (vlada) isto tako nije oslobođena takvih koji tamo ne bi trebali biti poput ministra Vulina“, precizirao je. Juratović je posle par dana postao pokajnički raspoložen: „Sigurno je reč idiot neprikladna i nikako s tim nisam hteo da uvredim političku elitu u Srbiji. Ali molim za oprost i razumevanje što se meni i meni sličnima u Hrvatskoj i u Srbiji… može desiti da na trenutak pukne film“, rekao je ovaj član Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, objašnjavajući da je izjava data u kontekstu Šešeljevog paljenja šahovnice i prepucavanja Zagreba i Beograda u kojima je, između ostalih, učestvovao i ministar Vulin.
Kad poželite da pohvalite političara, uvek puno rizikujete. Ali Juratović je upotrebio „tu tešku stranu reč izvini“, koja se među političarima na Balkanu retko čuje, a da nije očigledno neiskreno ili sarkastično izgovorena. E sad, koliku je zadovoljštinu od izvinjenja dobio Vulin, koliku „politička elita“ Srbije o kojoj je Juratović pričao, a pogotovo koliku njeni građani – a sve zbog „neprikladne reči“, vrlo je upitno i zavisi od stepena uvređenosti.
Juratović je rođen 1959. u Koprivnici. U Nemačku, gde mu je već živela majka, preselio se ne završivši osnovnu školu. Obrazovanje je nastavio u Nemačkoj i 1981. dobija prvi posao u Manhajmu (Baden-Virtemberg), kao automehaničar. Od 1983. do 2005. radio je u Audiju, gde je postepeno napredovao u karijeri. U fabrici je bio poverenik najvećeg nemačkog sindikata metalskih radnika IG Metall, a od 1990. postaje prepoznatljiv kao borac za radnička prava na jugu Nemačke. Prvoj vlasti samostalne Hrvatske nije se dopala Juratovićeva mirovna inicijativa „Novi most“ – za stabilizaciju prilika na Balkanu – koju je pokrenuo 1994. Kritikovao je ratnu politiku Franje Tuđmana.
U SPD-u je od 1982, a za poslanika je prvi put izabran 2005. Oženjen je i ima troje dece. Svoj uspeh u Nemačkoj u jednom intervjuu je ovako opisao: „Ako imate želje i ciljeve i spremni ste se boriti za njih, ljudi će vas prihvatiti bez obzira na to odakle dolazite.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
