Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, u Danasovom dodatku „Forum – Socijalni dijalog“ od 9. marta ove godine u tekstu „Ono što je u izlogu, nije u radnji“ izjavio je “ … kolektivni ugovori, prema mom ubeđenju, mogu naneti samo štetu jednoj državi i to je već naštetilo Srbiji.“ Ne reče g. Vuković ništa više, niti je to obrazložio, ali sve u kontekstu uvodnog dela teksta, u kome se kaže da analitičari tvrde da „neki od zahteva sindikata često nerealni“. Očigledno je da time g. Vuković sugeriše čitaocima da sindikati „nerealno“ insistiraju na kolektivnom pregovaranju, kolektivnim ugovorima i da su takvi ugovori nepotrebni Srbiji.
Komentar ove kratke, i po mom ubeđenju, izuzetno štetne izjave po radnike i društveno odgovorne poslodavce u Srbiji, zaslužuje pažnju, pre svega, predstavnika sindikata. Za početak, gospodinu Vukoviću postavio bih vam nekoliko pitanja:
1. Kao predstavnik Centra za slobodne izbore i demokratiju, dakle nevladine, nestranačke i neprofitne organizacije, zašto g. Vukoviću ošamariste sindikate i kolektivne ugovore i ne informisaste javnost Srbije o svim dosadašnjim „štetama“ kolektivnih ugovora koje je država Srbija doživela? Što niste dali neku cifru u milijardama, pa makar i dinara ako ne u evrima, koliko to kolektivni ugovori „štete“ državi Srbiji. Uz put, koji je to deo države pretrpeo najveću štetu, da li su to radnici, građani, Vlada, poslodavci, fondovi penzionog i zdravstvenog osiguranja, političke stranke, nevladine organizacije, a možda su štetu, ne daj bože, pretrpeli i neki pojedinci?
2. Za kakvu se državu zalažete, kada kolektivne ugovore, koji su stub uređenih industrijskih odnosa i akt socijalnog mira, proglašavate „štetnim“ za Srbiju?
3. Zašto ne navedoste u kojim to zemljama EU ne postoje kolektivni ugovori i tamo ne trpe štetu, pa da se sindikati iz Srbije „nauče“, budu realni u svojim zahtevima i solidarni u ime radnika, sa svojom državom? Da li nam to implicirate da radnici i njihovi predstavnici ugrožavaju interese države pa i nju samu?
Pošto država nije bezlična, koje to grupacije, interesne grupe, predstavnike države Vi štitite, u čijem interesu i s kojim ciljem je data Vaša izjava? Koliko znam CeSID se zalaže „da doprinese uspostavljanju i unapređenju demokratskih vrednosti i institucija u Srbiji… pri tome sve vreme radeći na promovisanju i jačajući proevropskih vrednosti, normi i standarda“?
4. Zašto ne kazaste nešto o konvencijama Međunarodne organizacije rada, socijalnoj povelji EU, o pravima radnika i građana u zemljama Unije, o načinu na koji predstavnici radnika i poslodavaca uređuju međusobne odnose, suprotstavljajući se nelojalnoj konkurenciji, dampingu, korupciji, sve prisutnijoj trgovini ljudima i eksploataciji radnika, radu na crno?
5. I na kraju, ko Vam daje pravo i kojim Vas argumentima opslužuju da produžavate starosnu granicu za odlazak u penziju? Da li oni koji imaju toliko para danas pa im penzija u budućnosti nije ni potrebna? Da li oni koji, zaklanjajući se iza tržišno orijentisane privrede, uvedoše robovlasničke i feudalne odnose u Srbiji? Da li oni koji u Srbiji, kršeći zakone Srbije, ne uplaćuju u Fond penzionog osiguranja, ne uplaćuju poreze, takse i druge doprinose, pa se budžetski prihodi iz tih izvora iz godine u godinu smanjuju, a lično bogatstvo pojedinaca uvećava?
Odgovore na ova pitanja, g. Vukoviću, očekujem s nestrpljenjem, uveren sam, kao i drugi predstavnici radnika i sami radnici, kako bi javnost Srbije potpuno bila informisana o Vašim razlozima „štetnosti“ kolektivnih ugovora, kao što sam uveren da će mi redakcija Danasa pružiti priliku da obrazložim brojne argumente dobrobiti kolektivnih ugovora za državu Srbiju.
Autor je predsednik Samostalnog sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
