Ne bih se upuštao u polemiku čitalaca sa gospodinom Dušanom Đukićem, posebno ne sa napisom druga Radoslava Đerića (Danas, 12. jul 2010) i njegovim bedastoćama (stvar je g. Đukića da reaguje na ovakve prostakluke, preko Danasa ili suda), ali napis druga Duja Bogdanova („Recite slobodno Moša Pijade“), zaslužuje našu pažnju zbog falsifikata koji navodi u svojem napisu. Pre nego što se pozabavimo ovim istorijskim dokumentom iz Arhiva Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, navešću jedan sličan slučaj od pre nekoliko godina, koji dobro ilustruje verodostojnost ovakvih dokumenata.
Moja sestra predlagala je u jednom napisu u našem dnevniku Politika da građane Srbije kojima su kuće spalili okupatori, obešteti država. Navela je primer njenih rodnih Stragara, koje su Nemci spalili posle jednog nenadanog oružanog sukoba sa Gorskom gardom Nikole Kalabića, 23. avgusta 1943. Na napis je reagovao izvesni Branko Vrška (doktor istorijskih nauka, uža specijalnost NOB) koji je podatak o spaljivanju Stragara nazvao „masna laž“, jer su, prema njemu, tu varošicu pod Rudnikom spalili sami četnici. To sve ne bi bilo neočekivano od onih koje je naš narod zvao otrovni komunisti, da se naš istoričar ne poziva na dokumenat iz Vojnog arhiva. Moja sestra, koja je tom događaju prisustvovala, zajedno sa svojom babom, potrudila se da dođe do navedenog dokumenta. Takav, zaista, postoji, ali već površnim pogledom može da konstatuje da se radi o drskom falsifikatu. Radi se, navodno, o anonimnom pismu nekog člana Kalabićevog štaba, u kojem se on obraća Draži Mihailoviću i žali na ponašanje svoga pretpostavljenog.
Naši istoričari našli su se pred nerešivim zadatkom: ako je varošica bila spaljena zbog akcije partizana, onda bi na ove poslednje pala krivica za stradanje naroda. Ako bi, pak, odmazda došla posle sukoba sa četnicima, otkud sukobi izdajnika sa okupatorom?
Tako su komunistički istoričari našli solomonsko rešenje – Stragare su zapalili sami četnici! No vratimo se našem arhivu Vojnoistorijskog instituta i drugu Duju. Već na prvi pogled može da se vidi da je zapisnik sa sastanka predstavnika Draže Mihailovića i nemačkih okupatora čista izmišljotina. Zapisnik je bez potpisa i ima karakter preliminarnog dogovora o sastanku na višem nivou.
O čemu se radi? Najveći problem komunističke propagande, kada je u pitanju Draža Mihailović i Ravnogorski pokret, jeste pitanje motivacije. Za Josipa Broza i njegove partizane znamo da ih je u njihovu herojsku borbu protiv fašističkih okupatora vodila njihova bezgranična ljubav prema narodu, idealistička ljubav prema socijalnoj pravdi itd., itd.
Ali šta je hteo Draža svojom izdajom sopstvenog naroda? Koja je bila strategija njegovog Ravnogorskog pokreta, koji su mu bili krajnji ciljevi? To je oduvek bila rak-rana komunističke propagande.
Patološka sklonost izdaji? Kako vidimo iz navedenog pasusa radi se o bezgraničnoj mržnji prema komunizmu i prema budućnosti, pride. I to pre nego što su se partizani pojavili na sceni okupirane Jugoslavije.
Vidovitost!?
U čemu je stvar sa čitavom ovom papazjanijom od logike i (ne)morala? Očigledno da naši arhivi i instituti imaju čitave ekipe za proizvodnju istorije, grupe zadužene za pravljenje falsifikata, kojima se opravdava ono što su radili sa nama zadnjih pola stoleća i više. I još uvek rade, sudeći po polemikama koje čitamo u dnevnoj štampi, a gledamo i na TV, od Jova Kapičića, do generala Mirkovića.
Peti oktobar je bio, ali šesti imamo još da čekamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
