Snoviđenja Olivera Antića

Do sada je bio običaj, u skladu sa članom 326 Zakona o parničnom postupku, da ročištem rukovodi sud, odnosno predsednik sudskog veća i da on određuje da li će neko i koliko govoriti. Ali Oliver Antić, u skladu sa onom maksimom da je „pravo mreža u koju se hvataju sitne ribe, dok velike prolaze kroz nju“, smatra da ta norma važi za obične građane a ne za njega kao savetnika predsednika Republike. Aferim!

Kao što je najavio dužinu svog govora, Antić je najavio i sadržinu izjavom (Danas, 3. 10. 2014) da su i četnici bili antifašisti i da bi „bilo pravedno da se i četnička obeležja nađu na paradi“ povodom dana oslobođenja Beograda.

Bez namere da polemišemo sa ovim osobenim shvatanjem pravde, podsetićemo samo da je poslednja vojna operacija četnika bila septembra 1944, kada su oni, tj. njihova Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom Dragoslava Račića, zajedno sa Nemcima organizovali na valjevskim planinama poslednju odbranu Beograda od Narodnooslobodilačke vojske i da su se, nakon teškog poraza, razbežali po Sandžaku i Bosni. Pošto, dakle, nema čime da potvrdi famozan četnički doprinos oslobođenju Beograda, Antić stvari podiže na viši nivo i tvrdi da su četnici presudno uticali na ishod Drugog svetskog rata! Ta njegova neverovatna tvrdnja zaslužuje da bude citirana u celini:

„Pukovnik Albert Sajc, u to doba šef američke obaveštajne službe, napisao je u svom izveštaju da su gerilci Draže Mihailovića onemogućili snabdevanje Romelovih trupa, koji zbog toga nije osvojio Aleksandriju, što je imalo ogroman uticaj na dalji tok Drugog svetskog rata“. Teško je naći jednu rečenicu u kojoj ima više falsifikata i manipulacija od ove.

Pre svega, tvrdnja da je Albert Sajc bio „šef američke obaveštajne službe“ namerno je neprecizna kako bi čitaoci pomislili da je on bio šef FBI ili CIA. A on nije bio šef nikakve obaveštajne službe već šef američke misije pri štabu Draže Mihailovića.

Drugo, ukoliko je Sajc i napisao u svom izveštaju to što Antić tvrdi, to nije nikakva činjenica i istorijska istina već samo njegovo mišljenje formirano na osnovu onoga što su mu sami četnici pričali i čime su se neosnovano hvalisali. Jer, Sajc je došao kod Draže 23. septembra 1943, a Romel je definitivan poraz u Africi doživeo novembra 1942. godine. Dakle, u vreme dok je Sajc boravio u Srbiji, tj. do 31. maja 1944, nikakvog snabdevanja Romelovih trupa više nije bilo, a šta se u Srbiji događalo tokom 1942. godine on o tome nije imao pojma i mogao je samo da izmišlja.

Treće: Notorno je da je snabdevanje Romelovih trupa išlo uglavnom preko Italije, što su Italijani inače tako traljavo radili da se Romel žalio Hitleru i Musoliniju. Moguće je, iako nije logično, da je nešto od tog snabdevanja išlo preko duplo duže trase Beograd-Solun, pošto je ta trasa normalno radila sve vreme rata, pa povremeni prekidi usled diverzija nisu bitno uticali čak ni na putnički saobraćaj, a kamoli na snabdevanje Romelovih trupa i ishod Drugog svetskog rata.

Četvrto: Nema nikakve logike u tvrdnji da su diverzije na ovoj trasi bile delo četnika, kada se zna da je njihova osnovna orijentacija bila borba protiv partizana a ne protiv okupatora. Draža je to jasno rekao: „Moji neprijatelji su partizani, ustaše, muslimani i Hrvati. Kada se s njima budem obračunao, onda ću krenuti protiv Italijana i Nemaca“, što se u praksi nije nikada dogodilo. Doduše, stoji činjenica da su pojedini četnički komandanti gunđali protiv ove Dražine politike pa nije isključeno da su neki od njih, na svoju ruku, izvršili po neku sabotažu. Ali, kad se saberu i njihove i partizanske sabotaže na trasi Beograd-Solun do novembra 1942, to je imalo sasvim sporedan efekat na ishod Drugog svetskog rata, pa je priča o „ogromnom uticaju“ neumerena i neukusna.

Konačno, normalno bi bilo da se ocena o gerilcima Draže Mihailovića, koji su sprečili snabdevanje Romelovih trupa, zasniva na onome što su, od Stalaća pa do Vranja, radili južnomoravski četnici pod komandom Radoslava Đurića. Međutim, taj isti Radoslav Đurić, svedočeći na suđenju Draži, ispričao je kako ga je engleska vojna misija pitala ko je srušio neki most a on je odgovorio „partizani“, nakon čega je od Draže dobio oštro upozorenje: „Ubuduće misiju ne obaveštavati o akcijama partizana, već sve ono što partizani urade, izvestite da su naši odredi uradili“.

Eto, tako je nastala bajka o četničkim gerilcima i njihovom doprinosu antifašističkoj borbi koju danas pripoveda Oliver Antić.

Aleksandar Sekulović, član Predsedništva Saveza antifašista Srbije