Obaveza svih da se suoče sa prošlošću

S druge strane, kako je ukazano, suočavanje sa prošlošću je dugotrajan proces, ali nijedna generacija nije oslobođena obaveze da učini napor i pomogne u preispitivanju prošlosti.

Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, istakla je da svedočenja žrtava, koje će za nekoliko decenija nestati, teško dopiru u zajednice iz kojih su odgovorni za zločine. Ona je ocenila da javni diskursi, kada je reč o zajednicama iz kojih dolaze počinioci zločina, ukazuju da je sećanje tih zajednica pod snažnim uticajem kolektivnih identiteta – etničkog, religijskog, ideološkog.

Istoričarka Dubravka Stojanović naglasila je da u udžbenicima istorije svih bivših jugoslovenskih republika stoje isti oni argumenti koji su te države uveli u rat.

– Svaka država danas ponavlja istu priču sa kojom je ušla u rat i to je za mene, što često govorim, nastavak rata drugim sredstvima, rekla je Stojanovićeva. Prema njenom mišljenju, časovi istorije treba da imaju otvorene debate, a ne da budu mesta gde su nastavnici „sveštenici nacije“ i gde svako o svojoj naciji govori kao o najvećoj žrtvi.

– Nastavničkom reprodukcijom udžbenika, koji mora da se nauči napamet, odgajaju se potčinjeni pojedinci, a ne misleći građani, istakla je Stojanovićeva.

Seren Kajl sa Univerziteta u Kentu govorio je, između ostalog, o malom interesu političkih elita sa ovih prostora da se suoče sa prošlošću, „jer bi onda morali da se suoče sa svojim političkim i ličnim životom“.

Ova debata bila je uvod za audio-vizuelnu prezentaciju „Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ“, koju su sinoć u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju otvorili FHP i SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule. Građani će imati priliku da ovu prezentaciju pogledaju do 20. septembra.