Balkanski političari ne vode svoje narode ka pomirenju

Ona na pitanje kakve su probleme imali prilikom odlučivanja u tom slučaju kaže da ne može da komentariše predmet u koji je bila uključena.

– Pravilo u Međunarodnom sudu pravde je da možete govoriti uopšteno o slučajevima, ali ne i o onim predmetima u kojima ste učestvovali kao sudija. Ali mogu da vam kažem da je taj slučaj bio veoma težak i da je bio veoma komplikovan za nas – ističe Higinsova.

Mislite li da je Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju doneo pravdu žrtvama ratnih zločina?

– Ako žrtve ne dobiju tačno ono što žele od presuda, onda one osećaju da nisu dobile pravdu, u smislu onoga što je ogroman deo zadovoljavajuće presude za žrtve. Povremeno odluke suda dovode do besa ljude koji misle da su žrtve, ali to je odluka suda.

Nakon svih zločina na Balkanu tokom Miloševićevih devedesetih, da li je moguće pomirenje među narodima?

– Mislim da je to veoma, veoma, veoma teško, ali i moguće. Gledajući druge primere – Alžir, Nigerija, zatim gledajući na međunarodnom nivou pomirenje između Izraela i Nemačke, između jevrejskog i nemačkog naroda… verujem da je pomirenje moguće. Mislim da bi ono jedino moglo da postane moguće ako bi nosioci vlasti vodili proces pomirenja i svoje narode ka pomirenju. A to do sada nisam videla.

Kako vidite budućnost Balkana – hoće li biti novih ratova ili ćemo živeti u miru?

– Ne mogu da verujem da bi ljudi želeli da se vrate u to užasno vreme smrti. Jasno je da ima mnogo problema, ali i dalje ne mogu da verujem da bi želeli da se ti užasi ponove.

Mislite li da međunarodna pravda danas funkcioniše?

– Sigurno da funkcioniše, sa svim svojim pravosudnim sistemom. Naravno, ono ima i svojih poteškoća i prepreka, jer se Međunarodni krivični sud trenutno suočava sa izvesnim problemima, kao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Mislim da i Međunarodni sud pravde u Hagu radi odličan posao.

Kakvo je stanje sa ljudskim pravima danas? Ima li neke promene? Pitam vas ovo zato što velike sile masovno krše ljudska prava i misle da ona nisu baš toliko važna.

– Da, to je realnost i to tužna realnost. Nema jednostavnog odgovora na to vaše pitanje. Koncept ljudskih prava je postao alat koji države koriste da bi izvršile pritisak, ne samo politički, na neku državu. Ali videli smo mnogo obeshrabrujućih znakova da koncept ne funkcioniše. I to je realnost od koje ne možete pobeći.

Sećanje na profesora Dimitrijevića

Rozalin Higins boravila je u Beogradu na poziv Beogradskog centra za ljudska prava, gde je održala predavanje u znak sećanja na svom prijatelja i jednog od najuglednijih stručnjaka za međunarodnog pravo i međunarodne odnose profesora Vojina Dimitrijevića. Ona je održala predavanje na temu „Pravila, izbori i međunarodno pravo“.

Ko je Rozalin Higins

Rozalin Higins je prva žena koja je ušla u petnaestočlano sudsko veće Međunarodnog suda pravde u Hagu (1995), ali i prva predsednica tog suda (2006-2009). Rođena je 1937. u Londonu. Završila je Griton koledž na Kembridžu, gde je 1962. i diplomirala pravo. Iste godine na Jejlu postaje doktor pravnih nauka, a u Kembridžu magistar. Bila je poverenik Velike Britanije u pravnom komitetu UN, a 1960. je radila na Brukings institutu u Vašingtonu. Po povratku u London 1961. postaje saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Kao stručnjak za međunarodno pravo radi u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose, a na mestu profesora prava na Londonskoj školi boravi od 1981. do 1995. Angažovana je i kao profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kentu. Nekoliko puta je pred Međunarodnim sudom pravde zastupala države Komonvelta. Jedan od najzapaženijih slučajeva u kojima je učestvovala je i „Lokerbi“, u kojem je zastupala Britaniju u sporu s Libijom. Nosilac je ordena Dama komandant, jednog od najviših britanske krune. Napisala je veliki broj knjiga i značajnih članaka iz oblasti prava UN, korišćenja sile, odnosa državnih i diplomatskih imuniteta i ljudskih prava.