Postupak za pobunu nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) planiran je radi provlačenja po „blatu“ Vojislava Koštunice, a politički inspiratori procesa pokušavaju da izbegnu dokaze koji diskredituju svedoke tužilaštva, kaže u intervjuu za Danas Pravo poznati advokat Gradimir Nalić. On u ovom procesu brani jednog od optuženih oficira JSO, i prihvatio je da govori za naš list, mada se poslednjih godina nije oglašavao u javnosti.
– Koštunica je kao osnivač „Odbora za odbranu slobode mišljenja i izražavanja“ prepoznao politički progon i, zajedno sa stotinama uglednih građana koji su ga podržali, postupio onako kako to strategija mirne borbe protiv političkog progona nalaže. Podsećam da su potpisnici toliko kritikovane Peticije bili i sadašnji predsednik gospodin Nikolić i budući premijer gospodin Vučić. Kada specijalni tužilac u navodima krivične prijave i priloženim dokazima nije našao Koštunicu, a republički tužilac se ogradio od tvrdnji da je protest JSO uvod u ubistvo premijera Zorana Đinđića, politički inspiratori ovog procesa su počeli da odvlače pažnju javnosti sa događaja u sudnici. Ne vredi – Pandorinu kutiju su sami otvorili i, od pretresa do pretresa, pred sud izlazi sve više dokaza i svedočenja koja teško diskredituju pojedine tužiočeve svedoke. Vaskrsavaju i brižno skrivane državne tajne – poput one da je pokojnom premijeru u jednom trenutku podmetnut na potpis papir kojim se tajnoj službi dozvoljava protivustavno prisluškivanje građana bez odluke Vrhovnog suda. Srbija će čitati transkripte sa ovog suđenja i pitaće se ko je i sa kakvom pameću i namerom dovodio pokojnog Dušana Spasojevića i njegove saradnike u zgradu Vlade Srbije?
- Da li očekujete da Vojislav Koštunica bude pozvan da svedoči u tom postupku?
– Ni tužilaštvo ni odbrana nisu do sada dali takav predlog. Stvar je sudskog veća da li će to saslušanje narediti po službenoj dužnosti. U sudnici se ime gospodina Koštunice pojavljivalo gotovo isključivo u političkim pamfletima koje je izgovarao jedan svedok tužilaštva. To je svedok koji stoji iza ovog procesa. On nije sam u pokušaju da se obesmisli stav koji je formulisao lično Đinđić kroz odluku Vlade kojom su kao krivci za protest označeni tadašnji šefovi RDB-a. Da podsetim, zaključkom 64. sednice Vlade od 14. novembra 2001. Jedinica je bukvalno abolirana od svake, pa i disciplinske odgovornosti, a njen protest ocenjen opravdanim.
U spisima državne i javne bezbednosti, tužilaštava i sudova SRJ i Republike Srbije iz 2001. ne postoji nijedna disciplinska ili krivična prijava za tako zvučno delo kakvo je „oružana pobuna“. Odbor za bezbednost Skupštine Srbije dobija u toku protesta izveštaj načelnika Resora javne bezbednosti generala Sretena Lukića, koji govori o protestu a ne o pobuni. Ni reči o ugroženom ustavnom uređenju. Tužilac će, ove 2014. godine, imati težak i neprijatan zadatak da dokaže da je Zoran Đinđić pogrešio.
- Kao pravnik, kako vidite osnivanje nezvanih tela, komisija za istragu političkih ubistava ili njihove pozadine?
– U tako politički osetljivim postupcima i u praksi drugih država osnivane su slične komisije… Mislim da država Srbija još nije iscrpla sve mogućnosti svojih i stranih službi u čijim se arhivima mogu kriti činjenice koje će baciti svetlo na okolnosti koje prethode ubistvu premijera Đinđića. Mile Novaković je u svojoj novoj knjizi ukazao na mogućnost da se određeni dokazi kriju u Velikoj Britaniji. Ne znam na šta je tačno mislio, ali znam da svetlo dana nikada nije ugledao jedan značajan izveštaj koji je, u kasno proleće ili polovinom 2002, sačinila mešovita ekspertska komisija iz Britanije i tim visokih funkcionera MUP Srbije. Drugi deo ovog izveštaja bih posebno voleo da vidim.
- Podržavate nezavisne komisije zbog objavljivanja dokumenata?
– Načelno se ne protivim formiranju i radu sličnih komisija koje moraju biti obrazovane na zakonit način, sa jasnim i javnim pravilima rada i, naravno, moraju je činiti nepristrasni i ugledni građani. Protivim se praksi po kojoj će državni organi odgovornost za nerad maskirati saradnjom sa civilnim društvom na ovoj vrsti projekata. Doduše, ni rad državnih komisija u Srbiji nije davao ploda. Nije jasno šta je država učinila sa preporukama Koraćeve komisije iz 2003. godine. Pre toga, komisija koju je formirala Vlada u novembru 2001. godine sa zadatkom da utvrdi uzroke protesta JSO nikada nije dovršila posao, niti je predala svoj izveštaj (Batić, Milovanović, Veselinov)… Komisija poput Matićeve, po mom viđenju, može da drži problem u fokusu javnosti. Ni to nije malo u ovo tabloidno vreme, kada ništa nije vest duže od par sati.
Nepristrasnosti
* Verujete li da pravosuđe ima kapaciteta da nepristrasno vodi velike antikorupcijske procese?
– Ne radi se samo o kapacitetu da se postupak vodi nepristrasno. Pre svega je reč o nedostatku posebno edukovanih kadrova. Specijalni sud i Tužilaštvo, često gonjeni dnevnopolitičkim zahtevima, ne zahtevaju dovoljno resursa od izvršne vlasti. Nedovoljno je izučen i novi ZKP koji uvodi tužilačku istragu. Nedostaju im sudije, tužioci, stručni saradnici – veštaci sa iskustvom u ovom za nas još novom vidu kriminala. Pojedina veća i tužioci paralelno rade najteže postupke koji, svaki za sebe, traži dugotrajan i ozbiljan trud. Izvršna vlast bi, osim verbalnih podsticaja, morala da držanjem na distanci od postupaka koji su u toku značajnije podrži sudsku nezavisnost. Iako sklon kritici, ne mogu da prećutim da se u tom pravcu oseća izvestan pozitivan trend.
Suđenje Šariću kao pokazatelj
* Branite i u velikom procesu protiv grupe optužene da je za odbeglog narko-šefa Darka Šarića prala novac?
– Predmet Šarić možda će na najbolji način da pokaže slobodu suda u donošenju odluka. Naš sud će se, kao ranije i drugi sudovi u regionu, sresti sa pitanjem da li su, kolokvijalno rečeno, „prisluškivani razgovori“ kao dokaz pribavljeni na način koji Zakonik o krivičnom postupku drži dozvoljenim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
