O notarsko-advokatskim odnosima

1. Sa uvođenjem notarstva u pravni sistem Srbije pravosudno-izvršna čorba je postala gušća. Da li i ukusnija i svarljivija: da li su pravda i pravna sigurnost uznapredovali, da li su građani i pravni saobraćaj osetili neku opipljivu dobrobit? Za sada su oba odgovora negativna. U državi sluđenih pojedinaca – nemaštinom, istorijom, bajkama, neslobodom i neizvesnom budućnošću.

2. Po Zakonu o javnom beležništvu (ZJB), notar je pojedinac imenovan od ministra pravosuđa, stručnjak sa javnim ovlašćenjima koji pruža pravne usluge građanima, posebno izdajući javne isprave o zaključenim pravnim poslovima.

3. Ustav Srbije ne poznaje instituciju javnog beležništva, ali se u okviru odeljka „državna uprava“ (čl. 136-138) nalazi klauzula da se javna ovlašćenja mogu poveriti i „pojedincima“ (član 137. stav 2. in fine): to je ustavna podloga domaćeg notarijata. Javno beležništvo kao i sama državna/javna uprava strukturalno pripadaju izvršnoj grani vlasti na čelu sa Vladom, a nisu u sastavu pravosuđa iako ima snažne parasudske prerogative.

4. Javno beležništvo je služba od javnog poverenja, koja se vrši kao stalno zanimanje. Iako ih imenuje i razrešava resorni ministar, ZJB veli da su oni „samostalni i nezavisni“. Protiv takvih upravnih akata ministarstva, sudska zaštita je kod Upravnog suda, u upravnom sporu.

5. Notarijat je zasebna javna institucija suštinski različita od obe ustavno navedene službe pravne pomoći (član 67): 1) od one koja se obavezno osniva u jedinicama lokalne samouprave; 2) od advokature, kao slobodnog i profesionalnog, samostalnog i nezavisnog privatnog pravnog zanimanja.

6. Javno beležništvo ima za cilj da usavrši pravni promet, da ga učini i dozirano kontrolisanijim i elastičnijim: da rastereti sudstvo od pojedinih poslova koje pojedinac – pretpostavljeno učeni pravnik de luxe, tj. notar može da obavi brže, lakše, sa manje formalnosti, u korist građana. Ni državni činovnik, ni privatnik, već javni službenik posebnog kova – notar je po definiciji klin stabilnosti i pouzdanosti smešten između države, uprave i sudstva, s jedne, i građana/stranaka, s druge strane. Notarstvo ne bi smelo da se izmetne – voljom bilo kog činioca izvršne vlasti – u bolni potencijalni kolac, izvor trenja i trvenja između aktera domaće već ionako zamućene pravne scene. Ministar pravosuđa nije ni notarski šef, ni državni notarski advokat. Surovo razočaravajuće je da se sučeljavanje notara i advokata u Srbiji svede na otimanje, odnosno raspodelu profitnog kolača preko leđa građana.

7. U propisima previđenim slučajevima, notarstvo je supstitut sudstva, u drugima alternativa, konkurencija advokaturi radi veće sigurnosti i pružanja šanse građanima da optiraju. Notarstvu tradicionalno propadaju i elementi sukcesivne, nadograđujuće nadležnosti onoj advokatskoj (primerice, kod ugovora o raspolaganju nepokretnostima poslovno sposobnih lica sastavljenih /k/od advokata).

8. Sve u svemu: 1) Svežanj propisa o notarima sveobuhvatno pretresti u organizacionom, funkcionalnom i fiskalnom pogledu, i privesti ga evropskim pravnim standardima i ovdašnjoj realnosti, uskladiti ih i međusobno i sa normativnim okruženjem, sa Ustavom pre svega. 2) Otkloniti očigledne nezakonitosti i druge nepravilnosti u postupku izbora prve grupacije notara (procesno ponoviti što je neophodno) i nastojati da se ubuduće merodavna regulativa u striktno bespogovorno dosledno sprovodi – kako bi se legalno i efektivno notarski izbori okončali u najkraćem roku, tako da notarijat kao branša bude do kraja oformljen kako valja. 3) Blokada pravosuđa predstavlja ozbiljnu smetnju potpunom i blagovremenom ostvarivanju i zaštiti sloboda i prava građana i mehanizmu pravne države. Mora da bude što pre uklonjena (prethodno smesta bar olabavljena u odnosu na neodložne krivične i građanske predmete), tako što bi se advokatura vratila svojim redovnim radnim tokovima. Uz jasne i rafinirane garancije Vlade da će se – do okončanja spora o ustavnosti pojedinih odredba ZJB – poštovati integritet postojećeg delokruga advokatskih poslova, imajući u vidu i okolnost da znatan broj javnobeležničkih mesta nije popunjen a da je Javnobeležnička komora nesumnjivo matematičko-pravno flagrantno defektna. 4) Postaviti načelno pravilo o dostupnosti građanima obe varijante nastanka javne isprave o pravnim poslovima: a) neposredno sačinjavanje, u obliku javnobeležničkog zapisa; b) posredno oformljavanje, naknadnim notarskim potvrđivanjem sadržine i potpisa učesnika pravnih poslova zaključenih pred advokatom (ili bez njega) u obliku privatne isprave koja time zadobija snagu javne isprave (tzv. solemnizacija). A zakonsku listu pravnih poslova od povećanog javnog interesa koji zbog svoje delikatnosti prolaze kroz gušće sito, te moraju imati isključivo oblik javnobeležničkog zapisa (tako kod ugovora o doživotnom izdržavanju) – svesti samo na opravdanu i razumnu, neophodnu meru. „Moje ideje, vaš benzin“, što bi rekao Ostap Bender.

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu