Suverenost i suverenitet nisu isti pojmovi inače, a tako i u ustavnopravnom poretku Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 2 govori o nosiocima suverenosti (građanima Republike Srbije, koji između ostalog i preko svojih slobodno izabranih predstavnika – „vrše suverenost“), a u preambuli Ustava Republike Srbije govori se o suverenoj državi Srbiji, dakle, o suverenitetu.
U članu 123 Ustava govori se o nadležnostima Vlade Republike Srbije i tačka 1 glasi: (dakle, Vlada): „utvrđuje i vodi politiku“. Ustavni sud Republike Srbije je Zaključkom odbacio predlog za ocenu ustavnosti prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Vlade Republike Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini (Briselski sporazum), jer:
„Nije međunarodni ugovor, Zaključak Vlade i Odluka Narodne skupštine o prihvatanju tog sporazuma nisu opšti akti, već pojedinačni akti, i Briselski sporazum nema snagu izvornog prava, pa je samo – politički akt…“.
Zaključak Ustavnog suda Republike Srbije donet je većinom glasova sudija Ustavnog suda uz četiri izdvojena mišljenja. Povodom Zaključka Ustavnog suda i pored četvoro sudija Ustavnog suda u javnosti se objavljuju i oprečna mišljenja i političkih stranaka i doktrinarna tumačenja drugih istaknutih pravnika.
U rubrici „Pravo Danas“ štampan je tekst pod nazivom „Ustavni pogled na Briselski sporazum“ 21. aprila 2014. autora gospodina profesora Zorana Ivoševića, kao i 16. decembra 2014, neposredno pošto je 10. decembra 2014. Ustavni sud doneo pomenuti Zaključak itd.
Predloga i komentara o tome šta treba da se čini ima više. Jedan bi mogao da bude u sledećem:
Opasan problem sudara suverenosti i suvereniteta mogao bi da bude izbegnut ako bi Vlada Srbije objavljivala svoje autentično tumačenje osetljivih pitanja, jer je svako autentično tumačenje zvanično tumačenje, i jeste i pravni i politički i opšti akt, dakle, Ustavni sud na zahtev mora da donese odluku o ustavnosti autentičnog tumačenja državnog organa. Tako isto i Narodna skupština Srbije, a sve prema pravničkom pravilu da tumačenje svojih odluka donosi organ koji je i doneo odluku.
Autentična tumačenja i Vlade i Skupštine i objavljivanjem autentičnog tumačenja (autentičnih tumačenja) u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, gde bi se videla i vizija i misija Vlade, sve potvrđeno u Skupštini, bio bi ispravan put. Vlada bi trebalo da prednjači u autentičnom tumačenju i da traži preko Skupštine potvrdu Ustavnog suda, a ne da od toga zazire, a vizija i misija izabranih (od građana u „vršenju suverenosti“) ne bi ni mogla niti bi smela da se sudari sa pitanjima državnog suvereniteta.
Autor je pravnik iz Sombora
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
