Saša Janković za Danas:Dužnost policije je da otkrije nalogodavce

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Ali niko ne može preuzeti posao od organa unutrašnjih poslova (ni od drugih državnih organa), jer ničija volja, već Ustav i zakon kažu koji državni organ šta u ovoj zemlji radi. Preuzimanje tuđih nadležnosti bi upravo bila negacija pravne države i Ustavom utvrđenog državnog uređenja. Imamo policiju, ako neki ljudi u njoj ne rade svoj posao kako treba, treba zameniti te ljude, ali policiju ne možemo zameniti ničim drugim, kaže za Danas Saša Janković, zaštitnik građana, odgovarajući na pitanje da li ima smisla da policija vodi istragu kad je vrh policije, kako je konstatovano u njegovom izveštaju, „deo plana za rušenje“ u Savamali.

* Kažete da je policija pokušala da zataška slučaj. Vama su čak poslali pogrešne video snimke… Mislite li da je to namerno učinjeno da bi vas sprečili da utvrdite istinu?

– Nisu mi dali pogrešne snimke, već rekli da snimci nekih službenih razgovora ne postoje, a ispostavilo se da postoje i da je na njima zabeležen razgovor šefa i radnice na dežurnoj liniji. Taj razgovor, kada smo ga preslušali, dokazao je da je policijski rukovodilac bio obavešten o svim činjenicama, a ipak dao nalog da policija ne postupa. Taj rukovodilac nam je, misleći da snimak nećemo dobiti, prethodno službeno izjavio da mu je operaterka prećutala šta se stvarno dešava. A na snimku se čuje suprotno. Pročitajte izveštaj.

* Mislite li da policija zna nalogodavca ili nalogodavce rušenja?

– Dužnost im je da znaju, ili saznaju i o tome obaveste tužilaštvo, a s obzirom na interes i ustaljenu praksu – i javnost. Naravno, pri tome moraju poštovati pretpostavku nevinosti. Dakle, u istrazi kojom rukovodi nadležni tužilac ustanoviće za koga postoji sumnja da je to učinio, a ne ko je to učinio. Na pravosuđu je onda da kaže konačnu reč.

* Šta mislite, ko su nalogodavci, pošto je očigledno da 30 ljudi u crnim uniformama i pod fantomkama moraju biti nekakva paravojna ili parapolicijska formacija?

– Ponavljam, nije moj posao da otkrivam ko su oni, već posao policije i ja ne treba, niti znam, da ga radim umesto njih. Sve i da znam ko su, suština mog posla je da navedem policiju da radi svoj posao, a ne da ga preuzmem. Jedino bih imao osnov da postupam protiv tih ljudi kada bih imao pouzdane podatke da se radi o državnim funkcionerima i službenicima. A to zaista nemam. Zabrinjavajuće je jedino to što je iz gradske vlasti prvo rečena neistina da građani te noći nisu zvali policiju. Neobična je i izjava gradonačelnika da se oseća bezbedno iako deo grada noću zaposedaju i građane slobode lišavaju crno uniformisani ljudi pod fantomkama.

* Zanima me da kažete kakav utisak su ostavljali policijski funkcioneri tokom vašeg razgovora s njima. Da li su pokazivali strah dok su „govorili neistine“?

– Ne bih ocenama i procenama tako subjektivnih stvari bacao senku na činjenično utvrđeno objektivno stanje i zaključke koje iz njega jasno proizilaze.

* Da li je bilo pritisaka na vas tokom istrage i posle objavljivanja izveštaja?

– Ne.

* Da li ste obavestili ministra policije i premijera?

– Ministarstvu policije, kao i svakom kontrolisanom organu u svakom postupku kontrole, dostavljen je akt koji sadrži utvrđene nedostatke u zakonitosti i pravilnosti rada Policije na štetu garantovanih prava građana, preporuke kako nedostatke otkloniti i detaljne razloge za takav nalaz. S obzirom na ogromno interesovanje, akt je odmah stavljen na zvaničnu elektronsku stranicu i svako može da ga vidi.

Predsednika vlade nisam posebno obaveštavao, jer smatram da je postupanje policije po zakonu pitanje vladavine prava, a ne političke volje, koja je prvenstveni i legitimni domen premijera. Nadam se da će se ispostaviti da je i zaista tako.

* Mislite li da vrh srpske policije treba da podnese ostavku?

– Nije na meni da cenim da li oni treba da podnesu ostavke. Ovlašćen sam da preporučim razrešenje, odnosno smene, a ne ostavke.

* Da li ste izveštaj poslali tužilaštvu i policiji da ga pripoje istrazi?

– Izveštaj je javan, dostupan svim organima i građanima. Nikada posebno ne šaljem izveštaj Tužilaštvu. Preporuka Policiji glasi da obave efikasnu istragu i o rezultatima istrage obaveste Tužilaštvo, kako bi ono moglo da radi svoj posao. Dakle, Tužilaštvu je za njihov posao ključan nalaz Policije, a ne Zaštitnika građana. A da bi ga dobili brzo i potpuno, ja sam kontrolisao rad Policije. Svako samo treba da radi svoj posao.

O prisluškivanju

* Premijer kaže da niste prisluškivani tokom istrage, a njegova stranka vas „podseća da nije predsednik SNS Aleksandar Vučić gostovao na televiziji i rekao da je gospodin Janković prisluškivan, već je to uradio upravo Saša Janković“. Kako to komentarišete?

– Dosta je, mislim, od državnih organa komentara, javnost neka komentariše. Javno je dostupno šta sam u Izveštaju o presretanju razgovora napisao i na televiziji N1 rekao, to građani sami mogu da pročitaju, vide i čuju, a ne da se od njih traži da umesto svojim očima i ušima veruju nečijem, pa makar i mom prepričavanju. Činjenica, a ne komentar, je da je službeni razgovor između šefa beogradske policije i mene sniman, čuo sam njegovu reprodukciju. Zakonito smo ga mogli snimati samo on i ja, ali mi smo još razgovarali kada je reprodukcija početka razgovora počela, dakle mi smo isključeni. Za laike, takve tehničke „greške“ dešavaju se ponekad kada se telefonski saobraćaj „skrene“ sa legitimnih na nelegitimne bazne stanice na kojima se razgovori snimaju. Ko je to uradio drugo je pitanje. Čak i kada me g. Ćosić u emisiji pitao za to, rekao sam da to uopšte ne moraju da budu domaći organi, pa ni državni – poznato je da opremu za to ima mnogo subjekata. Poverenik Šabić i ja smo odavno službeno upozoravali na opasnosti koje iz toga proističu, ali nadležne službe nisu preduzele efikasne korake protiv toga. Ne znam kome to odgovara da u Srbiji može da prisluškuje gotovo svako ko ima para da kupi, inače sve jeftiniju, opremu. Čak, ne verujem da nezakonito prisluškivanje Zaštitnika građana za bilo čije potrebe rade ni BIA ni policija, ako ništa drugo jer postoji velika verovatnoća da tragove o tome u tim službama nađem, koristeći ovlašćenja koja je javno pomenuo predsednik Vlade. Ali, mi živimo u zemlji u kojoj je još za vreme Sablje privatna oprema za prisluškivanje pozajmljivana i državi i mnogo je onih koji danas takve stvari mogu da rade ili rentiraju.

Na kraju, ovo nije ništa novo. Predsednik države i predsednik Vlade isticali su nedavno da su i sami prisluškivani. Nije prisluškivanje ni jedina tajna metoda za prikupljanje podataka. Ja sam u Godišnjem izveštaju za 2015. godinu izvestio Skupštinu i javnost da je Vojnobezbednosna agencija neke tajne metode primenjivala protiv Zaštitnika građana kao svog kontrolora i niko time nije počinjao svoje konferencije za štampu.

Da zaključim, tema neovlašćenog prisluškivanja i demokratske civilne kontrole tajnih službi je, dakle, izuzetno važna i ja na njoj godinama insistiram, ali u ovom momentu nije centralna, a predstavnici izvršne vlasti ulažu veliki napor da njome zamene ono što jeste najaktuelnije: činjenicu da je, u zakonom propisanom postupku kontrole, utvrđeno: Policija ne samo da nije bila efikasna u zaštiti bezbednosti građana, što se ponekad, na žalost desi, nego je one „fantomske“ noći u Savamali neko procenio da ona uopšte ne treba da radi svoj posao, pa čak da ne treba ni da stvara privid da ga radi. To je kvalitativno novi problem u sprovođenju zakona u Srbiji čije rešenje neko, na žalost, vidi u tome što će ga u javnosti zameniti drugom temom. Zato na konferenciji za štampu ministar unutrašnjih poslova odgovor na pitanje šta je MUP uradio po izveštaju i preporukama Zaštitnika građana odgovor počinje sa „kao što smo utvrdili da nije prisluškivan i ovo ćemo istražiti“. Podsećam, tj. ne dozvoljavam da vrh Ministarstva relativizuje zvanične nalaze: nema šta da Policija istražuje moj izveštaj, nisu to nikakvi ombudsmana, „navodi“ ombudsmana, već je nadležni kontrolni organ nedostatke u radu Policije u skladu sa zakonom propisanim ovlašćenjem UTVRDIO. Policiji u pravnoj državi preostaje da sprovede preporuke iz tog izveštaja – praktično da naknadno uradi ono što nije počela da radi još te noći, a morala je – da nađe počinioce i nalogodavce. Takođe i da utvrdi ko je u njenim redovima učestvovao u, praktično, sabotaži rada Policije, kazni te ljude i tako povrati poverenje u svoj rad.