Polovina učenika koji su se opredelili za izborni predmet veronauka kaže da se kod njih nešto promenilo od kada pohađaju versku nastavu. Oko 37 odsto učenika tvrdi da su saznali više o svojoj veri, isti procenat navodi promene na nivou ličnosti („postao sam bolja osoba“, „više slušam svoje roditelje“, „manje se svađam sa bratom“), a svaki peti đak izjavljuje da mu se, zahvaljujući časovima verske nastave, učvrstila vera.
Ovo su rezultati istraživanja „Evaluacija realizacije i efekata verske nastave u osnovnim i srednjim školama u Beogradu“, koje je na zahtev Ministarstva vera uradio Institut za pedagoška istraživanja.
U istraživanju je učestvovalo 170 nastavnika verske nastave (od kojih 97,1 odsto predaje pravoslavni katihizis, a 2,9 odsto islamsku veronauku) i 979 učenika iz beogradskih osnovnih i srednjih škola (99,4 su učenici koji pohađaju pravoslavni katihizis).
Oko 96 odsto učenika osnovnih i srednjih škola izjasnilo se da ima opšte pozitivan stav prema časovima verske nastave, samo četiri učenika se opredelilo za tvrdnju „opterećenje mi je, jer sam shvatio da me to uopšte ne interesuje“, a 72 odsto đaka izjavljuje da su „časovi prijatni, jer se radi drugačije nego na ostalim časovima“.
Kada je reč o razlozima zbog kojih su se učenici opredelili za veronauku, oko trećina ispitanika kaže da žele više da saznaju o veri, za 26 odsto je razlog to što su vernici, 18 odsto jer žele više da saznaju o kulturi i tradiciji kojoj pripadaju. Sedam odsto ispitanika je izjavilo da, pohađajući časove veronauke, žele da postanu bolji ljudi.
Iz istraživanja se može zaključiti da primenjene metode i oblici rada na časovima verske nastave odgovaraju zvaničnim ciljevima i specifičnom sadržaju ovog predmeta.
Prema odgovorima nastavnika, na časovima verske nastave najčešće se diskutuje ili o temi časa ili o drugim temama koje interesuju učenike. Više od 70 odsto nastavnika je odgovorilo da je diskusija skoro uvek zastupljena na njihovim časovima. Osim toga, nastavnici često pozivaju učenike da daju primere iz svog života.
Oko 85 odsto nastavnika kaže da je zadovoljno svojim poslom, odnosima sa kolegama i školskim menadžmentom, kao i ponašanjem učenika prema njima. Ipak, devet odsto nastavnika je nezadovoljno svojim društvenim ugledom.
Istraživači preporučuju da je neophodno uraditi analizu nastavnog plana i programa verske nastave, posebno u domenu ciljeva i prilagođenosti sadržaja uzrastu učenika. Potrebno je izvršiti analizu udžbenika i priručnika za versku nastavu, ali i uneti odgovarajuće promene u program inicijalnih studija za nastavnike verske nastave, navodi se u preporukama.
Mlađi kadar
Prema istraživačkim podacima, većina nastavnika verske nastave koji su zaposleni u osnovnim i srednjim školama u Beogradu, ima visoko obrazovanje (67 odsto), dok 18 procenata ima više, a 15 odsto srednje obrazovanje. U uzorku se nalazi i osam odsto nastavnika koji nemaju formalno teološko obrazovanje. Većinu nastavnika čini mlad kadar koji imaju ispod 40 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
