Studenti i nastavnici na univerzitetima u Srbiji još nisu dovoljno informisani o Evropskom sistemu prenosa i akumulacije bodova (ESPB-ECTS), koji je i veoma važan deo Bolonjskog procesa, pa je jasno da se ovaj sistem još uvek slabo primenjuje u praksi fakulteta u Srbiji. Ova ocena izneta je u Novom Sadu na nedavnoj završnoj konferenciji Tempus projekta Implementacija ECTS na univrzitetima u Srbiji.
Studenti i nastavnici na univerzitetima u Srbiji još nisu dovoljno informisani o Evropskom sistemu prenosa i akumulacije bodova (ESPB-ECTS), koji je i veoma važan deo Bolonjskog procesa, pa je jasno da se ovaj sistem još uvek slabo primenjuje u praksi fakulteta u Srbiji. Ova ocena izneta je u Novom Sadu na nedavnoj završnoj konferenciji Tempus projekta Implementacija ECTS na univrzitetima u Srbiji. Realizacija ovog projekta počela je pre dve godine uz pomoć Univerziteta Osnabrik u Nemačkoj, koordinator projekta je Novosadski univerzitet, a partneri univerziteti u Pečuju (Mađarska), Grenoblu (Francuska), Kragujevcu, Nišu, Univerzitet umetnosti u Beogradu i Ministarstvo prosvete i sporta. Osnovni cilj projekta bio je iniciranje uvođenja ESPB na univerzitetima i fakultetima u Srbiji.
„Idite KUĆI, ne MOŽETE svi da stanete, DOBIĆETE potpise“
Student Pravnog fakulteta u Novom Sadu, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je da od sistema bodovanja na ovom fakultetu nema ništa. Pošto su predavanja obavezna i za njih se dobija 30 poena, studenti bi trebalo da im redovno prisustvuju, ali to nije moguće. U prvu godinu upisano je 950 studenata, a amfiteatar može da primi najviše njih 300. Kada je većina akademaca došla na prvo predavanje, prebukiranost je rešena rečima prodekana: „Idite kući, ne možete svi da stanete, dobićete potpise.“
Naš sagovornik navodi da ni na vežbama nema potrebnih aktivnosti iako je studentima rečeno da će raditi testove koji će ih oslobađati delova gradiva. Sve je, međutim, obustavljeno posle dva testa, koji se ne priznaju. U prvoj godini broj ispita je sa šest povećan na sedam, brucoši su izračunali da je ukupan broj stranica udžbenika u prvoj godini oko 3.000. Statistika je porazna – samo je nekoliko studenata položilo sva tri ispita u januarskom roku. Profesori, dakle, ne priznaju poene, ne daju kolokvijume, studenti su sprečeni da prisustvuju predavanjima, na vežbama niko ništa ne radi.
Stanje odslikava izjava jednog profesora: „Mene ne zanima šta piše u toj Bolonjskoj deklaraciji. Moj ispit student neće polagati preko kolokvijuma i moj ispit neće ocenjivati asistent.“
Najdalje je, kao i u primeni Bolonjske deklaracije uopšte, odmakao Novosadski univerzitret, iako i na pojedinim njegovim fakultetima ECTS slabo prolazi. Stanje je šaroliko i kreće se od toga da se na pojedinim fakultetima o bodovanju gotovo ništa i ne zna, do fakulteta na kojima se već široko primenjuje.
Sistem bodova predstavlja sistematični opis obrazovnog programa, koji se dobija dodeljivanjem bodova/kredita njegovim komponentama (kursevima). Definicija bodova/kredita u visokom obrazovanju zasniva se na različitim parametrima, poput opterećenja studenta, ishoda učenja i radnih sati. Sistem se fokusira na studenta i zasniva se na opterećenju studenta prilikom savlađivanja ciljeva programa svakog predmeta, koji su formulisani u vidu ishoda učenja – znanja, sposobnosti i veštine koje kurs obuhvata.
ECTS se zasniva na principu po kojem se sa 60 kredita/bodova izražava opterećenje studenta u toku jedne školske godine. Opterećenje studenta u savlađivanju određenog programa iznosi prema broju radnih sati studenta u većini slučajeva za oko 1.500 -1.800 sati godišnje i u tim slučajevima se jedan bod/kredit dodeljuje za oko 25 – 30 radnih sati. ECTS bodovi/krediti se dodeljuju nakon uspešnog ispunjenja obaveza predviđenih predmetom, kao potvrda da je student ispunio predviđene ishode učenja. Ishodi učenja podrazumevaju kompetenciju koja odslikava šta će student znati, razumeti ili moći da radi nakon završetka procesa učenja, dugog ili kratkog.
Opterećenje studenta izraženog kroz ECTS bodove podrazumeva vreme koje je potrebno da se sve planirane aktivnosti učenja završe, poput pohađanja nastave, seminara, konsultacija, samostalnog istraživanja i učenja, pripreme projekata, ispita, praktičene nastave itd.
ECTS se u Evropi počeo primenjivati 1989. godine, da bi postao sastavni deo Bolonjskog procesa i većine evropskih zakona o visokom obrazovanju. To je jedini sistem bodova koji je uspešno testiran i korišćen širom Evrope. Osmišljen je za prenos bodova i omogućava priznavanje perioda studiranja u inostranstvu i stoga povećava kvalitet i obim mobilnosti studenta u Evropi. ECTS je takođe i sistem akumulacije koji se uvodi na institucionalnom, regionalnom i evropskom nivou. Zahvaljujući sistemu prenosa i akumulacije bodova, evropsko visoko obrazovanje sve više privlači studente sa drugih kontinenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
