Duševna bol do Strazbura

Javne ličnosti u Srbiji, slažu se sagovornici Danasa, imaju nizak stepen tolerancije kada se u medijima njihovo ime pominje u negativnom kontekstu, ali je najveći problem činjenica da ovdašnje sudije ne poznaju dovoljno medijsko pravo, niti razlikuju novinske žanrove, pa se kolumnisti kažnjavaju zbog satiričnih rečenica, novine zbog prenetih izjava, a različite presude po istom predmetu donose se u krivičnom i parničnom postupku.

Glavni i odgovorni urednik NSPM Đorđe Vukadinović tužio je kolumnistu Danasa Svetislava Basaru, glavnog urednika Zorana Panovića i preduzeća Dan Graf, tražeći da mu se zbog „intenzivnih duševnih bolova“ i povređenog ugleda isplati 750.000 dinara. Ceca je tužila dnevni list Pres zbog prenošenja izjave bivšeg ministra policije Radmila Bogdanovića iz NIN-a, procenivši svoje psihičke patnje na 30 miliona dinara, dok je ubedljivi rekorder u visini odštetnog zahteva muftija Zukorlić koji je tužio Blic zbog foto-montaže, tražeći 10 milijardi dinara na ime „povređene časti, ponosa, ugleda i dostojanstva“.

– Ubeđen sam da ovakve tužbe imaju jedan jedini cilj – a to je pritisak na medije i zaplašivanje novinara – smatra predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Novinar Vremena Miloš Vasić, jedan od najčešće tuženih žurnalista, kaže da mu nisu jasna merila po kojima se određuje odštetni zahtev.

– Duševni bol je kategorija psihološka, da ne kažem psihijatrijska i trebalo bi da se na sudu dokazuje odgovarajućim veštačenjima, što se nikada ne dopušta, pa tu stvari ostaju nejasne i sumnjive. Čast i ugled neko ili ima ili nema, pa nikakav sud ne može nikome da ih povrati ili, češće, pribavi. Častan čovek ne mora da se tužaka okolo, jer je častan čovek – smatra Vasić.

Glavni i odgovorni urednik lista Alo, nekada i Kurira, Antonije Kovačević, kaže za Danas da postoje dva tipa tužbi.

– U prvoj varijanti tuže te političari, i to uglavnom reda radi, da bi se opravdali pred ženom, ili tajkunima koji ih finansiraju. Ali oni su bezopasni u finansijskom smislu, jer retko kad traže da naplate presude, čak i kad su u pitanju veće sume. Zadovoljavaju se time da negde objave presudu, jer im to treba za pres-kliping.

Druga sorta je mnogo opasnija, to su mali igrači kojima je novac potrebniji. Novi zakon o informisanju je stvorio jednu sasvim novu kategoriju tzv. lešinara koji bi da na svaki način iskoriste priliku i ovajde se na račun medija. To su oni što tuže ako im je nos slučajno uleteo u kadar, ili su dali izjavu na pijaci na konto poskupljenja, pa su tobož nezadovoljni kako je ona „prenesena“ – navodi Kovačević, koji je i sam, kako kaže, nebrojeno puta bio predmet tužbi.

Stručnjak za medijsko pravo, advokat Dušan Stojković kaže da zakon daje pravo na čast i ugled svima, „pa i javnim ličnostima“, i omogućava im sudsku zaštitu.

– Motiv za tužbu može biti i želja za novcem, ali i namera da se neki medij ugasi zahtevanjem visokih iznosa zato što kritički pišu o njima. Ali i novinari prave profesionalne greške koje za posledicu mogu da imaju tužbe sa odštetnim zahtevima koje će njihov poslodavac, ako izgube na sudu, morati da plati – navodi Stojković.

Tužba koju je reditelj Emir Kusturica podneo protiv veb-portala „e-novine“, zbog povrede ugleda i časti, poslednja je u nizu koja je podigla toliku medijsku prašinu da su se tim povodom oglasila brojne javne ličnosti, nevladine organizacije, kao i udruženja novinara, iznoseći različite stavove. Kusturica je zbog teksta „Novogodišnja bajka za ubice“ tužio autore Zorana Janića i Miroslava Bojčića, Peščanik gde je tekst prvobitno objavljen, kao i „e-novine“ koje su ga prenele. U tom tekstu reditelj je doveden u vezu s plaćenim ubicom Veselinom Vukotićem, za kojim je bila raspisana Interpolova poternica, a kome je, prema autorima teksta, tokom njegovog skrivanja u Španiji i Francuskoj, Emir Kusturica bio „glavni čovek za vezu sa Srbijom, osoba za kontakt, nerazdvojni prijatelj… Kusturica je obavljao ulogu kurira između SDB Srbije ( Jovice Stanišića) i Vukotića, prenoseći ovome poruke, a često i novac“, navodi se, između ostalog, u tekstu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije u svom saopštenju navelo je da tužba Kusturice i odštetni zahtev od 20.000 evra predstavljaju otvoren pritisak na redakciju tog internet-portala. „NUNS se oštro protivi u poslednje vreme učestaloj praksi da pojedinci, poput Emira Kusturice, procenjujući navodnu pretrpljenu štetu astronomskim iznosima, dovode u opasnost sam opstanak medija“.

Potom se oglasio i UNS: „Udruženje novinara Srbije ne podržava portal e-novine u napadima na Emira Kusturicu, kao ni stav NUNS-a da Kusturičina tužba protiv tog portala ugrožava nezavisnost medija. ?-novine nisu navele nikakve dokaze za teško optužujuće tvrdnje, niti su navele izvor ni poreklo“, rečeno je u saopštenju UNS-a.

Oglasile su se i nevladine organizacije navodeći da je reč o napadu na slobodu informisanja.

– Spor je, ako ga ima, bez ikakvog razloga, indukovao UNS svojim saopštenjem u kojem se polemiše sa nečim što mi uopšte nismo tvrdili. Mi se nismo bavili sadržinom teksta ni utvrđivanjem da li se radi o „teškim i nedokazivim optužbama“. To će, uostalom, uraditi sud. NUNS, naime, ne spori Emiru Kusturici da svoje nezadovoljstvo pisanjem e-novina izrazi i tužbom. Žao nam je što Kusturica smatra da je to način rešavanja spora, ali to je njegovo pravo. Mi smo samo upozorili da time što će ovaj priznati reditelj dobiti ličnu satisfakciju tako što će od e-novina eventualno naplatiti 20.000 evra, on iskazuje jedan osvetnički, autoritaran odnos prema medijima, drugačijem mišljenju i slobodi izražavanja – kaže predsednik NUNS-a Obradović.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović navodi da u prvom poglavlju Kodeksa novinara Srbije stoji da je s novinarstvom „nespojivo“ objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

– Kolege iz NUNS-a smatrale su da Kusturičin zahtev za odštetu u visini od 20.000 evra sam po sebi predstavlja napad na slobodu štampe. Nama se u UNS-u činilo da profesionalno novinarsko udruženje ne može da izbegne prethodno pitanje: da li su e-novine, odnosno autori Peščanika, poštovali prvo poglavlje Etičkog kodeksa ili su se grubo ogrešili i o Kodeks i o ličnost Emira Kusturice. Može svako da misli da je Kusturica saučesnik ubice i gangstera, ali Kodeks traži da novinar takve tvrdnje potkrepi dokazima i da navede izvore. Autori spornog teksta na sajtovima Peščanika i e-novina to nisu učinili, i time su prekršili osnovno pravilo novinarskog zanata. Istina je, ipak, najbolja odbrana od tužbi za klevetu, i kod nas i u razvijenom svetu. U slučaju Emira Kusturice, primetno je da niko od onih koji brane e-novine i ne pomišlja da će internet-portal moći da dokaže tvrdnje koje je preneo iz Peščanika. Najviše me je, ipak, iznenadilo što pravnik Vojin Dimitrijević ovim povodom objašnjava kako satira mora biti dozvoljena, te da bi Emir Kusturica, kao svetski čovek, mogao i da otrpi „poneku rđavu šalu na svoj račun“. Satira, naravno, mora biti dozvoljena, ali predmet sporenja nije satirični tekst, već članak pun materijalnih tvrdnji i konkretnih optužbi za konkretna dela. To je zamena teze – kaže Smajlovićeva.

Kusturica nije želeo za naš list da komentariše tužbu „dok je proces u toku“, a s obzirom na dosadašnju praksu domaćeg sudstva kada su u pitanju mediji, krajnji ishod čitavog slučaja zasad je nepredvidiv. Jer, recimo, Apelacioni sud u Kragujevcu naložio je nedavno autorima humoreske „Zanemoćali mandarin“, kao i glavnom i odgovornom uredniku Čačanskih novina Stojanu Markoviću da plate Velimiru Iliću 180.000 dinara zbog pretrpljenog duševnog bola. Lider Nove Srbije tražio je čak dva miliona dinara odštete, iako je bila reč o satiričnom tekstu.

Da su naše sudije slabi poznavaoci medijskog prava potvrđuje i Miloš Vasić koji kaže da glavni urednici veoma često moraju da objašnjavaju sudijama kako se novine prave. Pri tom, dodaje, postoji bizarna sklonost sudova da novinare u krivičnim postupcima za klevetu oslobađaju, a u parničnim, po istom predmetu, osuđuju na visoke odštete bez obzira na ishod krivičnog postupka.

Granica između slobode govora i klevete, prema mišljenju advokata Stojkovića, jeste – istinitost informacije. Slično misli i Vukašin Obradović koji kaže da se granica određuje u odnosu prema činjenicama.

– Svako falsifikovanje činjenica je kleveta. Mišljenje oslonjeno na proverljivim i dokazivim činjenicama ne može biti kleveta. Mada, u srpskoj sudskoj praksi ne bih baš lako mogao da nađem utemeljenje za ove tvrdnje jer imate presuda koje pokazuju da naše sudije jako slabo poznaju medijsko pravo i evropsku praksu. Ceh će tek plaćati poreski obveznici jer je država Srbija već izgubila četiri procesa pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. A, kakve se presude donose, biće ih još, budite sigurni – upozorava Obradović.

Pravni skandal

Miloša Vasića su u proteklih 20 godina tužili sveštenik Žarko Gavrilović, SPS, Kapetan Dragan, Beba Popović, Biljana Kajganić, Dragoljub Marković, Aco Tomić, Dveri srpske…

– Mi iz Vremena platili smo Aleksandru Tijaniću odštetu za duševnu bolest zato što sam u tekstu citirao izjavu narodnog poslanika, pokojnog Vladana Batića, izrečenu sa govornice Narodne skupštine. To je pravni skandal koji je Okružni sud potvrdio i sada je na Ustavnom sudu, pa će jednoga dana stići i do Strazbura – navodi Vasić.

Nisu nadležni da sude

Dušan Stojković smatra da u slučaju tužbe Kusturice problem postoji zbog činjenice da se o pravnim aspektima ovog predmeta donose zaključci od strane ljudi i institucija van suda.

– Koliko god ti ljudi i te institucije bili značajni, dobronamerni i pametni, nisu nadležni da sude u predmetima povrede prava na slobodu izražavanja, već je po zakonu za to nadležan samo sud – zaključuje Stojković.